stav

Mirovna akcija „Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici!“

Autor: Žene u crnom
10.07.2014.

Saopštenje povodom 19. godišnjice genocida u Srebrenici

Povodom devetnaest godina od genocida u SrebreniciMreža Žene u crnom i UDIK – Udruženje za društvena istraživanja i komunikaciju iz Sarajeva organizuju mirovnu akciju „Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici!“10. jula 2014. godine na Trgu Republike u Beogradu od 19.30 do 20.30h.

Genocid u Srebrenici je najveći ratni zločin nakon Drugog svetskog rata u Evropi. Režim S. Miloševića saučesnik je genocida pružanjem ogromne političke, vojne, logističko-finansijske pomoći Vojsci  Republike Srpske. Međunarodni sud pravde utvrdio je 2007. da država Srbijanije sprečila genocid. U Haškom tribunalu je van razumne sumnje dokazana individualna krivična odgovornost velikog broja pripadnika srpskih oružanih formacija i političkih institucija koje su delovale u duhu ostvarenja teritorijalnog projekta Velike Srbije, a genocid u Srebrenici je deo tog projekta.

Zahtev skoro stotinu organizacija civilnog društva prvi put je istaknut početkom 2009. a poslednji put 8. jula 2014.da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici i da se negiranje genocida zakonski sankcioniše i proglasi krivičnim delom. Naši zahtevi do sada nisu čak ni uzeti u razmatranje od strane najviših predstavnika Republike Srbije (predsednika Republike, Vlade i Narodne Skupštine). Sadašnje vlasti, kao i  ’postpetooktobarske’ vlasti,  nastavljaju sa negiranjem i relativizovanjem genocida u Srebrenici. Sada su u Srbiji navlasti kreatori,  izvršioci i saučesnicipolitike koju je simbolizovao Milošević.

Budući da je za predsednika Republike i druge najviše predstavnike Srbije genocid teško izgovoriva reč, zahtevale/i smo i da se genocid u Srebrenicu nazove – genocidom – i da time uvaže žrtve, ali i sugrađane i sugrađanke Srbije koji  iskazuju saosećanje, solidarnost i odgovornost prema žrtvama genocida.

Ignorisanje naših zahteva potvrđuje i nedostatak političke volje sadašnjih vlasti za suštinsku transformaciju društva, izgradnju trajnog i pravednog mira, dobrosusedskih odnosa i poverenja u regiji.

Genocid u Srebrenici je paradigma svih srpskih zločina – zločina počinjenih u naše ime. Srebrenica je, kao i Aušvic, najdublji etički problem. Sve dok se nastavlja sa poricanjem, relativizovanjem i zaboravom genocida, nastavlja se sa ponižavanjem žrtava, njihovog dostojanstva i bola preživelih.  

I ovom mirovnom akcijom nastavljamo izgradnju živog spomenika žrtvama genocida u Srebrenici:

Memorijalni centar Potočari/Srebrenica u Beogradu: „Preseljenjem“ Srebrenice  na Trg Republike u Beogradu,  sa 8.372 imena žrtava genocida,  želimo da upozorimo da se ne  mogu  zatvarati oči pred počinjenim genocidom, i da samo suočavanje sa njim može doprineti uspostavljanju političke kulture kažnjivosti zločina. Istovremeno, time se podstiče distanciranje društva u Srbiji od počinjenog genocida i to ne samo u pravnom smislu, već i u kulturi, nauci, umetnosti, obrazovanju, politici. Postavljanjem trajnog spomenika Beograd bi stekao status grada koji priznaje; grad koji se stidi svojih zločina – status postgenocidnog grada.

Pamtimo – Srebrenica – 8. 372: Scenskom akcijom na Trgu Republike izražavamo naše saosećanje, solidarnost i odgovornost prema žrtvama genocida. I ovim činom ponavljamo da su ubijeni u genocidu u Srebrenici ostavili neizbrisiv trag u našim životima i da ćemo negovati pamćenje na njih.

Pamćenje i odgovornost: Saosećanje i solidarnost sa žrtvama genocida – zločina počinjenih u naše ime, izrazićemo odlaskom na komemoraciju/dženazu u Potočare/Srebrenicu, gde će 11. jula biti ukopano 175 posmrtnih ostataka žrtava. 

Žene u crnom

Beograd, 10. jul 2014.

Još članaka

  • Dan (konačne) pobede nad fašizmom
    Autor: Nebojša Milikić, Noa Treister i Dragomir Olujić Oluja iz Grupe Ne-rehabilitaciji

    Dan (konačne) pobede nad fašizmom

    Nakon dugogodišnjeg učešća u projektima, diskusijama, aktivističkim akcijama i uopšte u političkom životu usmerenom na borbu protiv starih i novih oblika fašistoidnosti i fašizama,…

    29.05.2019.
  • Neznani dezerter – Pitanje slobode, agresije i odgovornosti
    Autor: Eldan Fakić

    Neznani dezerter – Pitanje slobode, agresije i odgovornosti

    Pitanje dezerterstva je uvek pitanje sadašnjosti i prošlosti. Da li je dezerterstvo uvek opravdano? Da li je dezerterstvo pobeći iz države kada nije ratno…

    27.05.2019.
  • Etnički konflikti

    Etnički konflikti

    Uoči promocije u ponedeljak 20. maja u 19h CZKD, predgovor knjige Filipa Tesara „Etnički konflikti“ u izdanju Biblioteke XX vek.  Američki predsjednik Bill Clinton…

    20.05.2019.
Loading...