stav

Mirovna akcija „Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici!“

Autor: Žene u crnom
10.07.2014.

Saopštenje povodom 19. godišnjice genocida u Srebrenici

Povodom devetnaest godina od genocida u SrebreniciMreža Žene u crnom i UDIK – Udruženje za društvena istraživanja i komunikaciju iz Sarajeva organizuju mirovnu akciju „Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici!“10. jula 2014. godine na Trgu Republike u Beogradu od 19.30 do 20.30h.

Genocid u Srebrenici je najveći ratni zločin nakon Drugog svetskog rata u Evropi. Režim S. Miloševića saučesnik je genocida pružanjem ogromne političke, vojne, logističko-finansijske pomoći Vojsci  Republike Srpske. Međunarodni sud pravde utvrdio je 2007. da država Srbijanije sprečila genocid. U Haškom tribunalu je van razumne sumnje dokazana individualna krivična odgovornost velikog broja pripadnika srpskih oružanih formacija i političkih institucija koje su delovale u duhu ostvarenja teritorijalnog projekta Velike Srbije, a genocid u Srebrenici je deo tog projekta.

Zahtev skoro stotinu organizacija civilnog društva prvi put je istaknut početkom 2009. a poslednji put 8. jula 2014.da se 11. jul proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici i da se negiranje genocida zakonski sankcioniše i proglasi krivičnim delom. Naši zahtevi do sada nisu čak ni uzeti u razmatranje od strane najviših predstavnika Republike Srbije (predsednika Republike, Vlade i Narodne Skupštine). Sadašnje vlasti, kao i  ’postpetooktobarske’ vlasti,  nastavljaju sa negiranjem i relativizovanjem genocida u Srebrenici. Sada su u Srbiji navlasti kreatori,  izvršioci i saučesnicipolitike koju je simbolizovao Milošević.

Budući da je za predsednika Republike i druge najviše predstavnike Srbije genocid teško izgovoriva reč, zahtevale/i smo i da se genocid u Srebrenicu nazove – genocidom – i da time uvaže žrtve, ali i sugrađane i sugrađanke Srbije koji  iskazuju saosećanje, solidarnost i odgovornost prema žrtvama genocida.

Ignorisanje naših zahteva potvrđuje i nedostatak političke volje sadašnjih vlasti za suštinsku transformaciju društva, izgradnju trajnog i pravednog mira, dobrosusedskih odnosa i poverenja u regiji.

Genocid u Srebrenici je paradigma svih srpskih zločina – zločina počinjenih u naše ime. Srebrenica je, kao i Aušvic, najdublji etički problem. Sve dok se nastavlja sa poricanjem, relativizovanjem i zaboravom genocida, nastavlja se sa ponižavanjem žrtava, njihovog dostojanstva i bola preživelih.  

I ovom mirovnom akcijom nastavljamo izgradnju živog spomenika žrtvama genocida u Srebrenici:

Memorijalni centar Potočari/Srebrenica u Beogradu: „Preseljenjem“ Srebrenice  na Trg Republike u Beogradu,  sa 8.372 imena žrtava genocida,  želimo da upozorimo da se ne  mogu  zatvarati oči pred počinjenim genocidom, i da samo suočavanje sa njim može doprineti uspostavljanju političke kulture kažnjivosti zločina. Istovremeno, time se podstiče distanciranje društva u Srbiji od počinjenog genocida i to ne samo u pravnom smislu, već i u kulturi, nauci, umetnosti, obrazovanju, politici. Postavljanjem trajnog spomenika Beograd bi stekao status grada koji priznaje; grad koji se stidi svojih zločina – status postgenocidnog grada.

Pamtimo – Srebrenica – 8. 372: Scenskom akcijom na Trgu Republike izražavamo naše saosećanje, solidarnost i odgovornost prema žrtvama genocida. I ovim činom ponavljamo da su ubijeni u genocidu u Srebrenici ostavili neizbrisiv trag u našim životima i da ćemo negovati pamćenje na njih.

Pamćenje i odgovornost: Saosećanje i solidarnost sa žrtvama genocida – zločina počinjenih u naše ime, izrazićemo odlaskom na komemoraciju/dženazu u Potočare/Srebrenicu, gde će 11. jula biti ukopano 175 posmrtnih ostataka žrtava. 

Žene u crnom

Beograd, 10. jul 2014.

Još članaka

  • ZAUSTAVITI NASILJE POLICIJE NAD AKTIVISTIMA U MAJDANPEKU

    ZAUSTAVITI NASILJE POLICIJE NAD AKTIVISTIMA U MAJDANPEKU

    Beograd, 30.09.2022. Platforma Tri slobode ZAUSTAVITI NASILJE POLICIJE NAD AKTIVISTIMA U MAJDANPEKU Organizacije civilnog društva okupljene oko Platforme “Tri slobode” zahtevaju hitnu reakciju institucija…

    03.10.2022.
  • OPSADA
    Autor: Borka Pavićević

    OPSADA

    Imao je dvadeset i tri godine kada je došao u Sarajevo na samom početku opsade i odlučio da ga ne napusti dok opsadi ne…

    05.04.2024.
  • Support for the struggle against war and repression!

    Support for the struggle against war and repression!

    Support for the struggle against war and repression! For the collective Chto Delat, from the performance collective New People: Aleksandra Sekulić, Ana Isaković, Ana…

    23.03.2022.
Loading...