Prezentacija Prostornog plana područja posebne namene

Sve što znamo o sadržaju, nameni i izgledu „Beograda na vodi“ kao i o prirodi investicije i preuzetim obavezama od strane države dobijamo iz nekonzistentnih izjava političara, novinskih članaka i reklamnih kampanja TV emisija i restoran-štandova.

Nedostatak informacija onemogućava nam da sagledamo efekte i posledice potencijalno najvećeg urbanističkog poduhvata od izgradnje Novog Beograda i da o njegovoj utemeljenosti vodimo raspravu. Uprkos tome, planska dokumentacija, od Generalnog urbanističkog plana naniže, uveliko se menja kako bi omogućila realizaciju ovog „projekta od nacionalnog značaja“.

Javnoj sednici Komisije za planove o Nacrtu Izmena i dopuna Generalnog plana Beograda 2012., 22. jula, prisustvovalo je preko 200 zainteresovanih građana. Podnešeno je preko 1200 pisanih primedbi, od strane 21 institucije i 238 građana, koje je zajednički sastavilo stotinjak stručnjaka i građana na radnom stolu u Kulturnom centru REX.

U ponedeljak 13. oktobra u Gradskoj upravi prezentovan je Prostorni plan područja posebne namene (PPPPN) uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za projekat „Beograd na vodi“.

Kako PPPPN navodi: „Opšti cilj prostornog razvoja jeste: kompletnom rekonstrukcijom pretvoriti, danas zapušten prostor, u elitni deo grada i novi, moderan gradski centar – socijalno prihvatljiv, ekonomski održiv i prostorno integrisan u postojeći kulturno -istorijski duh Beograda.“ (str. 19)

Nije jasno kako je elitni deo grada i socijalno prihvatjliv, ali se kao mogući problem u PPPN-u ističe:

„Realizacija plana podrazumeva privlačnost luksuznog stambenog i trgovačkog prostora koja može dovesti do socio-prostorne transformacije. Prethodno iskustvo urbanog razvoja i transformacije u većem delu gradova centralne i jugoistočne Evrope, izgradnja stanova luksuznog tipa može da dovede do promena na tržištu nekretnina (tzv. “dualizacija tržišta“). Ova pojava je uočena da imućnije stanovništvo napusti standardni model stanovanja i da se koncentriše u modernim stanovima opremljenim savremenim tehnologijama. U slučaju projekta “Beograd na vodi“, može doći do koncentracije ovog dela stanovništva u novom stambenom naselju. Istovremeno, stari delovi grada, koji su tradicionalni atraktivni zbog nedostatka kvalitetnijih stanova, mogu da budu manje privlačni. Sve to može da dovede do specifične segragacije stanovništva, što se može oceniti kao ukupan negativan uticaj na stanovištvo.“ (str. 70–71)

U medijima široko najavljivano javno-privatno partnerstvo, kako PPPPN ističe, je i dalje nedefinisano: „Za potrebe izgradnje, grad Beograd i Republika Srbija će se angažovati na uređenju terena i infrastrukturnom opremanju. Nije precizno definisan model finansiranja. Mogući su svi načini finansiranja, uključujući javno-privatno partnerstvo.“ (str. 69)

A postavlja se i pitanje kome je namenjen centralni i priobalni deo Beograda:
„Procenjuje se veće učešće luksuznih stanova, (prosečne veličine stambene jedinice od oko 170m2 BRGP. – oko 135m2 neto). Planira se izgradnja oko 6128 stanova, za planiranih oko 17.700 novih stanovnika.“ (str. 67)

Budućnost Starog Sajmišta se takođe dovodi u pitanje, jer se po svim planovima Nemački paviljon ruši, štomožda direktno ukazuje na revidiranje istorije – foto urađena na osnovu dokumentacije PPPN-a

Primedbe na PPPPN je moguće dostaviti do 28. oktobra, javni uvid je u toku a Javna sednica Komisije za javni uvid biće održana po završetku javnog uvida 5. novembra.

Vidimo se.

http://rapp.gov.rs/sr-Latn-CS/informacije-o-planovima-u-izradi/cid257-83644/javni-uvid-u-nacrt-prostornog-plana-podrucja-posebne-namene-ureenja-dela-priobalja-grada-beograda-podrucje-priobalja-reke-save-za-projekat-beograd-na-vodi