SAOPŠTENJE POVODOM DODELE NAGRADE „BORKA PAVIĆEVIĆ“, 06.06.2026.

Nagrada „Borka Pavićević“ za javni gest je uspostavljena 2024. godine na inicijativu Borkinih poštovalaca i prijatelja u Poljskoj, u saradnji sa Poljskim Institutom u Beogradu, Javni gest je termin preuzet iz Borkinog razumevanja kako aktivističkog, tako i umetničkog javnog čina kao ličnog gesta smelosti, saosećajnosti i, pre svega, vlastite odgovornosti. Pobuna, građanska hrabrost, solidarnost i empatija, nisu teme, već odlike čina koji je mišljen i izveden „iz jedne“, i etičke i estetičke akcije, a u ime ljudske slobode, jednakosti (na strani obespravljenih), mira (shvaćenog kao antiratno delovanje), prijateljstva i pravde. U tom smislu, javni gest je kako čin tako i praksa, koji i razotkriva i menja kontekste u kojima je izveden.

Nagrada „Borka Pavićević“ se dodeljuje po drugi put, danas, u drugačijem kontekstu nego pre dve godine. Prva dobitnica je bila Ružica Marjanović, nastavnica i aktivistkinja iz Užica, za izložbu i publikaciju o Miodragu Miši Stanisavljeviću, i uvrštavanje njegovog rada u lektiru osnovnoškolskog obrazovanja. Posebno priznanje je 2024. godine dodeljeno Katarini Petrović, policajki, za profesionalni integritet i rizik javnog razotkrivanja da nismo svi jednaki pred zakonom.

U toku masovne mobilizacije društva inicirane Studentskim pokretom, kao i represije i nasilja koje prate ovaj proces borbe za pravdu i jednakost, imamo primere ličnih i kolektivnih činova pobune i građanske hrabrosti koji izazivaju poštovanje, divljenje i zahvalnost, a čija je cena veoma visoka – često gotovo nezamisliva.

Nagrada „Borka Pavićević“ za javni gest se zasniva na nominacijama preko 80 predlagača iz različitih polja i mesta delovanja u Srbiji. Zahvaljujemo svim predlagačicama i predlagačima na izuzetnom doprinosu koji je omogućio uvid u kompleksno polje s jedne strane veoma vidljivih, ali s druge skoro potpuno nevidljivih praksi umetničke, aktivističke i društvene borbe u ovom vremenu u Srbiji. Ove lične i kolektivne prakse, za koje smo sigurni da zahtevaju dalje promišljanje i prikupljanje, uz već postojeće samoorganizovane modele beleženja, nalažu urgentnu direktnu podršku.

Otud, smatrali smo da ovaj proces predlaganja i kolektivnog mišljenja, a pre svega činova i praksi nominovanih, mora biti predmetom artikulacije i afirmacije u okviru širokog fronta otpora, ali i zaštite iz obzira prema prekarnim uslovima delovanja, a u kontekstu represije i nasilja koje ga danas prate.

Na osnovu 58 pristiglih nominacija, međunarodni žiri u sastavu Kšištof Čiževski (Krzysztof Czyżewski), Ljiljana Dufgran, Oliver Frljić, Suada Kapić, Ana Miljanić, Miloš Timotijević i Želimir Žilnik, odabrao je sedam pojedinačnih i-ili grupnih nominacija koje reflektuju dinamiku i različite forme otpora. Povezujući rad u umetničkom, kulturnom i obrazovnom polju delovanja, institucionalnom i nezavisnom, one postavljaju dvostruki zahtev – za otvaranjem prostora kritike institucija i ujedno njihove odbrane kao javnog dobra. U tom smislu, ovaj „uži izbor“ razumemo kao presek i reprezentaciju kompleksnih javnih gestova, neponovljivih i izuzetnih, na čast zajednici u kojoj su ostvareni.

Nominovani u užem izboru su:

Arhiv javnih skupova (Vladimir Nikolić, Aleksandar Gubaš i Dušan Čavić) za kreativnu i naučnu metodologiju utvrđivanja stvarnog broja građana koji se okupljaju na protestima i pozivanja na odgovornost institucija koje obmanjuju javnost.

Profesor i Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić, za nastup posle upada Kriminalističke policije u prostorije institucije na čijem je čelu, i odbranu autonomije, kao i akademskog i ljudskog dostojanstva svih zaposlenih na Beogradskom univerzitetu.

Slikarka i profesorka Biljana Đurđević za umetničku praksu koja istražuje teme ranjivosti, nasilja, društvene teskobe, odsustva i ljudske krhkosti, kroz izraz koji istovremeno deluje intimno i duboko politički. Ona u svom javnom radu, obrazovnoj i društvenoj praksi simbolizuje umetničku i građansku hrabrost, etičku doslednost i kritičko promišljanje društva.

Vizuelni umetnici Vladan Joler i Stevan Kojić za razvijanje kolektivnih i kolaborativnih umetničkih pristupa i metodologija u prikupljanju, analizi i vizuelizaciji podataka o političkom nasilju i brutalnosti. Njihov rad se bavi, između ostalog, zalaganjem za pravo na istraživanje, i uspostavljanjem platforme koja nudi drugačiju perspektivu ka kompleksnim dešavanjima koja tematizuju.

Dramaturškinja i aktivistkinja Maja Pelević za posvećenu i nesebičnu politiku solidarnosti koja povezuje umetničku i društvenu aktivaciju u samoorganizovanim kolektivnim inicijativama.

NeBitef 2025 (selektor Miloš Lolić sa kustoskim timom: Borisav Matić i Ana Vujanović, kao i Jelena Knežević i Ksenija Đurović), koji je okupio pozorišnu, studentsku i aktivističku zajednicu u realizaciji solidarnog bitefovskog programa kao odgovora na represiju i cenzuru.

Profesorka gimnazije „Jovan Jovanović Zmaj” iz Novog Sada Marija Vasić za beskompromisnu borbu u kritičkoj odbrani institucija i odbrani kritike u institucijama, koja svojim nepristajanjem, istrajnošću i javnim delovanjem ohrabruje polje obrazovanja ali i sve građane.

U momentu u kom su institucije i manifestacije savremene umetnosti, kulture i obrazovanja pod ogromnim pritiskom i pretnjom, smatrali smo da je šira zajednička borba – ujedno i borba za artikulaciju novih termina umetnosti i kulture otpora kao društvene forme akcije i organizacije u odbrani javnog dobra – upravo polje koje želimo da označimo Nagradom „Borka Pavićević“ za javni gest 2026. godine u Srbiji i zato:

Odlukom žirija nagrada „Borka Pavićević“ za javni gest dodeljuje se ravnopravno za dve nominacije: umetnici Biljani Đurđević, za izložbu “Stanje stvari” (2026) i Vladanu Joleru i Stevanu Kojiću, inicijatorima projekta „Svedočanstva nasilja“ (2025), čiji rad kroz umetničke, obrazovne i društvene prakse dalje definišu javni gest.

Posebno priznanje dodeljuje se za NeBitef 2025: selektoru Milošu Loliću sa kustoskim timom Borisavom Matićem i Anom Vujanović, kao i Jelenom Knežević i Ksenijom Đurović, koji su okupili pozorišnu, studentsku i aktivističku zajednicu u realizaciji solidarnog bitefovskog programa kao odgovora na represiju i cenzuru.