stav

Savski nasip – priča o nemoćnom sistemu i bahatim ljudima

Autor: Istraživački tim Balkan magazina
08.01.2018.

Čelnici institucija (vodoprivredna preduzeća, ministarstva, opštine i Grad Beograd) će biti odgovorni ukoliko dođe do poplava u savskim blokovima i više od 100 hiljada ljudi pretrpi veliku štetu. Oni će takođe snositi odgovornost ako se prošire zaraze zbog zagađivanja reni bunara ili proizvodnje nedovoljnih količina zdrave vode
(ilustracija:Novi Beograd – više od 100 hiljada ljudi živi pored savskog nasipa)

Savski nasip je izgrađen da brani od poplava preko 100 hiljada građana koji žive u savskim blokovima: 44, 45, 70, 70a, 72, 61, 62, 63, 64, 65. Ovi blokovi su neposredno pored savskog nasipa, na do dva kilometra od njega. Savski nasip pored blokova je dugačak oko tri kilometra, a osam kilometara obale uzvodno ka Obrenovcu do ostružničkog mosta nije naseljeno, bar ne po urbanističkom planu. U ovom delu su izgrađeni bunari (reni i cevasti) koji crpe podzemnu vodu iz priobalnog, šljunkovito-peskovitog akvifera (vodonosnog sloja) i snabedavaju Beograd i okolinu kvalitetnom pijaćom vodom.

Takođe, da bi se omogućilo pouzdano snabdevanje vodom Beograda, a i celog Beogradskog regionalnog sistema, sve do Mladenovca (cevovod je u izgradnji), voda se pumpa iz Save u prvi bazen Savskog jezera, odakle se vodi u  postrojenja za prečišćavane vode Makiš 1 i Makiš 2. Zbog toga je veoma bitno da se održavaju propisani režimi sanitarne zaštite i šljunkovito-peskovitog akvifera (jer se takva vodonosna sredina može trajno zagaditi i degradirati kao izvorište) i toka Save u zoni koja je blizu zahvata za ubacivanje vode u Savsko jezero. Takav sistem je planiran i izgrađen u doba kada se struka cenila i kada su inženjeri bili pitani za mišljenje.

nasip renibunar kuce

Kuće u zoni zaštite reni bunara (plava zgrada je reni bunar)

Nasip bez zaštite

Negde 2007, kada je tranzicija potkopala temelje države, počele su da niču sojenice, a potom i betonske zgrade sa temeljima na obali Save od blokova do Ostružničkog mosta. Ove kuće se grade u koritu za veliku vodu Save, između osnovnog korita i nasipa (tzv. inundacija), koje se po zakonskoj regulativi (Prostorni plan Srbije, Zakon o vodama) tretira kao vodno zemljište.

Gradnja na vodnom zemljištu, koje obuhvata celu inundaciju, ali i pojas širok 50 metara od nožice nasipa sa branjene strane, je strogo zabranjena jer se tako dovodi u pitanje zaštita od poplava i povećava  opasnost od plavljenja područja na kome živi preko 100 hiljada ljudi. Istovremeno, ove kuće su u neposrednoj blizini 16 od 99 beogradskih reni bunara koji prečišćavaju vodu za grad Beograd i okolinu.

Pored toga, brojna motorna vozila, kamioni i teške građevinske mašine nezakonito koriste put na vrhu nasipa, na kome je dozvoljeno kretanje samo servisnim vozilima za održavanje nasipa i reni bunara. Takvo korišćenje nasipa kao javne saobraćajnice nije dozvoljeno bilo gde u svetu, jer uništava njegovu geotehničku konstrukciju, a i kod nas je izričito zabranjeno članom 133 Zakona o vodama.

nasip gugl-slika-obale

Preko 300 kuća je izgrađeno od 2007. godine duž savskog nasipa od bloka 45 do ostružničkog mosta.

Naseljavanje u koritu reke

S obzirom da nadležne institucije nisu radile svoj posao, od 2007. do danas je u koritu reke, uzvodno od savskih blokova, izgrađeno nelegalno više od 300 kuća. Nefunkcionisanje institucija je očigledno dodatno ohrabrivalo novu izgradnju što je dovelo do ozbiljnog narušavanja bezbednosti dela Novog Beograda.

Nadležne institucije koje nisu radile svoj posao su: Javna vodoprivredna preduzeća JVP Srbijavode i JVP Beogradvode koja su nadležna za regulisanje reka i vodnog zemljišta prema Zakonu o vodama, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede čija je obaveza da kontroliše rad javnih vodoprivrednih preduzeća, Ministarstvo zdravlja koje je nadležno za zaštitu izvorišta vodosnabdevanja, opštine Surčin i Novi Beograd koje su nadležne za rušenje nelegalno izgrađenih objekata,  Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture koje je donelo Zakon o ozakonjenju objekata, Grad Beograd koji sprovodi legalizaciju nelegalnih objekata i, naravno, ministarstva nadležna za zaštitu životne sredine (do osnivanja posebnog ministarstva za taj resor). Čelnici ovih institucija će biti odgovorni ukoliko dođe do poplava u savskim blokovima i više od 100 hiljada ljudi pretrpi veliku štetu. Oni će takođe snositi odgovornost ako se prošire zaraze zbog zagađivanja reni bunara ili proizvodnje nedovoljnih količina zdrave vode. Na ozbiljnu opasnost koja preti građanima zbog nelegalne gradnje u rečnim koritima su nedavno upozorili i naši vrhunski  stručnjaci, članovi Odeljenja građevinskih nauka Akademije inženjerskih nauka Srbije – AINS  /1, 2, 3/.

Izgradnja u rečnom koritu je zabranjena prema Zakonu o vodama i Prostornom planu Srbije. Vrlo je jasno da sužavanje rečnog toka uzvodno od gusto naseljenog grada povećava verovatnoću od poplava i velike štete.

nasip-kuca-korito-

Nasuta zemlja ispod kuće u rečnom koritu.

Sužavanje rečnog toka

Same kuće koje su izgrađene u rečnom toku, uključujući i sojenice, svojom zapreminom sužavaju rečno korito i ometaju kretanje reke u slučaju visokih voda. Pošto su ove kuće građene u koritu reka, njihovi vlasnici su nasipali velike količine zemlje da bi podigli svoje kuće i sojenice, te izbegli njihovo plavljenje u slučaju visokih voda. Na taj način su dodatno suzili rečni tok i ugrozili stanovnike blokova.

Vlasnici nelegalnih kuća su takođe gradili poprečne puteve od nasipa ka svojim kućama, koji još više sužavaju rečni tok i usmeravaju tok velike vode pravo na zaštitni nasip, dovodeći u pitanje njegovu bezbednost. Na nekim mestima nelegalni vlasnici su isekli zaštićenu šumu uz obalu da bi mogli da izgrade svoje kuće. Svojim kućama i drugim objektima zaposeli su i neposrednu obalnu liniju, unoseći tako u tok nedozvoljene sadržaje koji pogoršavaju strujnu sliku i doprinose eroziji obale.

Napomenimo da je reka Sava u toku poplava 2014. godine stigla gotovo do vrha savskog nasipa, i pored toga što je Obrenovac bio poplavljen. To govori da je situacija kritična, i da sledeća visoka voda može da bude katastrofalna. Neodgovorni pojedinci, vlasnici kuća u rečnom toku, i nadležne institucije svojim činjenjem i nečinjenjem direktno ugrožavaju imovinu i bezbednost velikog broja građana.

nasip-poprecni-nasip

Nasut put u rečnom koritu Save

Onemogućena zaštita Novog Beograda…

Problem je još veći ako se ima u vidu upozorenje Odeljenja građevinskih nauka Akademije inženjerskih nauke Srbije da je već uveliko poodmakao proces pogoršavanja režima velikih voda Save i Dunava. Dunav je za bezbednost savskih nasipa takođe veoma bitan, jer podizanje nivoa Dunava podiže i nivo Save i znatno povećava dužinu trajanja visokih vodostaja. Pod pogoršanjem se misli na to da su sada protoci velikih voda veći nego što su ranije bili, zbog nadvišavanja nasipa u uzvodnim državama i zaštite nekada plavljenih površina, ali i zbog globalnih klimatskih promena čija je karakteristika značajno povećavanje intenziteta ekstremnih padavina. Zbog toga je savski nasip već sada nedovoljno obezbeđen i po visini i po gabaritu.

Naime, pri dugim trajanjima velikih voda nasipi se razmekšavaju i gube neophodne geomeheničke karakteristike, tako da se uvećava opasnost od njihovog proboja i bez prelivanja, zbog delovanja tzv. sufozije tla (razaranje strukture nasipa zbog ispiranja najsitnijih čestica usled dugog trajanja visokih nivoa vode). Pri probojima dunavskih nasipa 1965. godine, najvećoj katastrofi te vrste kod nas (srećom naspram manje naseljenih područja), nasipi nisu probijeni zbog prelivanja, već upravo zbog sufozije – kolapsa strukture tla u njihovoj osnovi. Zbog toga će biti potrebno nadvišavanje i ojačavanje savskog nasipa, kao i realizacija drenažnih sistema na branjenoj strani, kako bi se Novi Beograd štitio i od voda koje izbijaju iz njegovog podzemlja. To je u skladu sa zahtevom iz Prostornog plana Srbije, a takođe je u skladu i sa praksom u svetu da veliki gradovi, sa mnogo stanovništva i materijalnim dobrima izuzetnih vrednosti, moraju po propisu biti zaštićeni i od najkatrastofalnije moguće poplave koja se javlja sa verovatnoćom od 0,2 %. Ove ozbiljne rekonstrukcije ne mogu da se sprovode zbog objekata koji su izgrađeni u inundacionoj zoni /4, 5/ .

nasip-asfalt-pukotine

Po nasipu nije dozvoljeno kretanje automobile, ispucali asfalt je znak da je nasip rastresen

… i vodosnabdevanje Beograda

Drugi, jednako važan problem jeste što kuće u rečnom koritu ozbiljno narušavaju vodosnabdevanje građana. Na pomenutom potezu od osam kilometara se nalaze 16 reni bunara od 99 u Beogradu. Projektovani kapaciteti za preradu podzemnih voda, gde se 90% kapaciteta odnosi na reni bunare, su 8060 l/s, a projektovana postrojenja za preradu rečne vode 3580 l/s /6, 7/. Gotovo sve kuće su izgrađene u zoni zaštite oko reni bunara u kojoj ne sme da se nalaze kuće.

Reni bunari obezbeđuju najkvalitetniju vodu, jer skupljaju vodu koja se pročišćava prirodnim putem kroz šljunak i slojeve tla. Na ovaj način se izbegava upotreba hemikalija pri prečišćavanju vode. Zbog toga je važno da kuće budu na određenoj udaljenosti od reni bunara, da ne bi zagađivale vodu i smanjivale protok prečišćene vode. Izgrađene kuće koriste septičke jame za fekalije i urin što dodatno povećava rizik od širenja zaraza preko vode koju skupljaju reni bunari i samim tim se povećava rizik od nestašica pijaće vode. Neke od kuća su neposredno pored reni bunara, pa čak i sprečavaju svojim položajem uredno servisiranje reni bunara. Najveći problem je što se, pri zagađivanju, akviferi podzemnih voda zagađuju dugoročno a često se i trajno uništavaju.

Na kraju, vlasnici kuća koriste put na vrhu nasipa da bi kolima stigli do svojih kuća i sojenica. Zakonom o vodama je zabranjena upotreba motornih vozila na nasipima za odbranu od poplava da se ne bi narušila njihova stabilnost.

nasip-velja-blic-

Ministar, trebalo bi da je garant zakonitosti.

Nadležni neće da reše problem?

Nadležnim organima su poslate stotine žalbi povodom ove nezakonite i opasne gradnje. Naročito su bili aktivni članovi udruženja Savski nasip, koji su nizom akcija skretali pažnju javnosti na ovaj problem /8, 9/. Inspektori su konstatovali nezakonite i nepravilne radnje, ali nisu preduzimali mere koje bi dovele do rešenja problema. U više slučajeva, inspektori su objašnjavali u pismenim dokumentima da je problem nerešiv dok god su kuće tu, a o njihovoj sudbini treba da odluči Sekretarijat za poslove legalizacije objekata, na čijem se čelu nalazi gradski sekretar za legalizaciju Nemanja Stajić /10/. Problem je bio objavljivan više puta tokom godina u dominantnim medijima, ali se niko od nadležnih nije osetio pozvanim da ovaj problem reši.

Siniša Mali je pred izbore obećavao rešavanje problema nelegalne gradnje na obalama reka /11/. Nema nikakvih pokazatelja da je problem rešio, niti da je radio na njegovom rešavanju. Gradski menadžer Goran Vesić i predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić su u emisiji Insajder prebacivali odgovornosti po ovom pitanju u oprobanom ping-pong maniru, mada je menadžer Vesić potvrdio da je odluka u rukama Sekretarijata za poslove legalizacije objekata grada Beograda,  koji treba da odluči da li će kuće u koritu reke biti porušene  ili  ne /12/.

Dnevne novine Telegraf su objavile vest u kome nelegalni sportski klub Sava Bien i Aleksandar Šapić sarađuju kroz Šapićevu dobrotvornu organizaciju “Budi human” /13/. Sportski centar Sa-Va-Bien je izgrađen nelegalno u rečnom toku savskog nasipa i obuhvata fudbalsko igralište i bazen. Građevinski inspektor je konstatovao da je pri tome u rečnom koritu izgrađen plato dimenzija 70mx42mx3-5m i pristupni put dimenzija 54mx5-7mx3.5m. Sportski centar Sa-Va-Bien značajno povećava frekventnost saobraćaja motornih vozila koja nezakonito koriste nasip.

nasip-sluzbena-beleska-

Službena beleška sanitarnog inspektora o situaciji na savskom nasipu.

Ministarka, bivši predsednik i njegovi sinovi

Zakon o legalizaciji  donesen je 2015. i tada je ministarka Zorana Mihajlović, govoreći o novom Zakonu o legalizaciji, kazala: „Vile, vikendice na obalama reka, svi koji su gradili u vodotokovima, neće moći da se ozakone“ /14/. Međutim, u ovom zakonu je ipak omogućena legalizacija objekata, čak i kada se oni nalaze u prvoj i drugoj zoni sanitarne zaštite voda ili vodotoka, u slučaju da preduzeće, odnosno institucija koja brine o tom javnom dobru, dozvoli legalizaciju /15-član 5/ što je u suprotnosti sa više zakona. Negde u to vreme, na sajtu katastra, vodno zemljište između nasipa i vode, odnosno inundacija, pretvara se na neobjašnjiv način u građevinsko zemljište, čime se takođe krši više zakona.

Vlasnici skoro svih nelegalnih kuća su pred donošenje zakona podneli zahteve za legalizaciju, na koje je u roku od 30 dana trebalo da dobiju odgovore. Odgovora još nema, ali kuće dobijaju priključke za struju – neke od njih priključujući se na elektro mrežu za reni bunare, koriste vodu reni bunara,  itd. U svetu bi se i sam početak radova kraj reni bunara kvalifikovao kao opasna diverzija i istog dana bi radovi bili prekinuti, po potrebi i uz prinudu oružjem, jer se zna da je vodovod najvitalniji sistem jednog grada.

Naročito je porazno što su sinovi bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, kao i njegov vozač, izgradili kuće u rečnom koritu Save, i podneli zahteve za legalizaciju. Ova činjenica je možda i jedan od razloga zašto se ne rešava problem savskog nasipa, ali verovatno ne i jedini. Sinovi Tomislava Nikolića su sigurno ohrabrili mnoge da nelegalno grade u rečnom toku, i njihova moralna odgovornost je veća s ozbirom na funkciju koju je obavljao njihov otac.

nasip-privatni-posed

Državna zemlja je naprasno postala privatni posed.

Koga je briga za zakone?

Prema Zakonu o vodama, javno preduzeće Srbijavode je glavno odgovorno za kontrolu reka i vodnog zemljišta. U njihovoj nadležnosti je i odbrana od poplava. Čelnici preduzeća Srbijavode,  putem žalbi i medija, upoznati su da se grade kuće u rečnom koritu reke Save. Još 2009. godine direktor Srbijavoda zadužen za reku Savu, Dušan Panić, potvrđuje da se u rečnom koritu grade zgrade, i da je on, navodno, obaveštavao nadležne u gradu i policiji, ali da niko od nadležnih nije pokrenuo ovo pitanje /16/. U međuvremenu, vlasnici  kuća u rečnom koritu Save sklapaju ugovore sa preduzećem Srbijavode o naknadi za korišćenje zemljišta, kako potvrđuje Dušan Dutina, šef Odeljenja naknada JP Srbijavode. Vlasnici nelegalnih kuća plaćaju ovu naknadu par hiljada dinara na godišnjem nivou /17/ i  ovaj papir im je kao neki dokaz o vlasništvu kuća kada podnose zahteve za legalizaciju. Vlasnici nelegalnih kuća koriste struju reni bunara i plaćaju je preduzeću Beogradski vodovod i kanalizacija, ili se snabdevaju direktno od EPS-a. Postoje indicije da je čak vodovodnim cevima dovedena pijaća voda do nekih kuća bušenjem savskog nasipa što dodatno narušava njegovu stabilnost.

Reklo bi se da se vlasnici nelegalnih kuća duž savskog nasipa ne uzrujavaju mnogo zbog kršenja zakona i činjenice da će, ako bi se zakon ispoštovao, morati da uklone bespravno podignute kuće o svom trošku. I dalje se seče drveće, nasipa i gradi. Vlasnici nelegalnih kuća očekuju  konverziju državnog zemljišta u privatno jer će se već naći  neki zakon koji će podržati njihovu otimačinu – smatraju oni, a verovatno i odgovarajući državni službenici /18/. U tom smislu na savskom nasipu već se mogu videti table sa zabranom pristupa nepozvanim jer se tu nalaze privatni posedi. Do pre petnaestak godina obale Save, sa njihovom netaknutom prirodom, bile su izletišta građana, a danas im je ta obala na volšeban način postala „zabranjen grad“, odnosno „privatan posed“ iako je zemlja državna, tako da običan građanin ne može ni da priđe priobalju i reci.

nasip-velika-voda-

Velika voda 2014. godine. Voda je stigla do ivice nasipa

Da li će neko ići u zatvor – pre potapanja Novog Beograda?

Nadležni, dakle, sigurno nisu neobavešteni. Iako je potpuno jasno da su bezbednost i zdravlje velikog broja ljudi ozbiljno ugroženi, Sekretarijat za poslove legalizacije objekata još uvek nije odbio zahteve za legalizaciju kuća u rečnom koritu koji su podneti do 29. januara 2014. godine /14/.

Problem savskog nasipa jeste u nadležnosti više institucija,  ali to ne znači da nijedna od njih ne snosi odgovornost za nerešavanje problema, već samo znači da sve ove institucije zajedno sa svojim čelnicima od 2007. godine snose odgovornost za opasnu situaciju u kojoj se našlo više od 100 hiljada ljudi u savskim blokovima. Ukoliko dođe do neželjenih posledica i zbog poplava građanima bude naneta velika materijalna šteta, ili čak cena nefunkcionalne države bude plaćena ljudskim životima, ovi čelnici će snositi odgovornost.

Prema Krivičnom zakonu Srbije za niz dela počinjenih nelegalnom izgradnjom vikendica i za počinjenu ili moguću štetu nastalu zbog nepoštovanja zakona i propisa zaprećene su kazne do 10 godina zatvora /19 – članovi 218, 219b, 227, 260, 261, 274, 278, 279 i 282/. To je, naravno, malo za razmere štete koja može da nastane usled poplava i zagađenja vode. Pošto je očigledno da vlasnici nelegalnih kuća imaju prećutnu saglasnost državnih organa, postavlja se pitanje da li iza cele priče, osim protekcionizma, stoji i korupcija?

(U članku su korišćene fotografije koje su snimili aktivisti udruženja Savski nasip)

(nastaviće se)

/1/ http://www.ains.rs/

/2/ http://www.politika.rs/sr/clanak/393145/Pogledi/Grupa-neodgovornih-ljudi-ugrozava-Beograd

/3/ http://www.politika.rs/scc/clanak/393482/Uljezi-pored-recnih-tokova

/4/https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A1%D1%83%D1%84%D0%BE%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0

/5/http://www.voda.hr/sites/default/files/pdf_clanka/hv_91_2015_35_rojebonacci.pdf

/6/ http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0040-2176/2016/0040-21761605685B.pdf

/7/ http://www.beograd.rs/lat/gradska-vlast/2144-jkp-beogradski-vodovod-i-kanalizacija_3/

/8/ https://www.facebook.com/savskinasip/
/9/ http://savskinasip.com/
/10/ http://www.beograd.rs/lat/gradska-vlast/1374958-sekretarijat-za-poslove-legalizacije-objekata/

/11/ http://www.telegraf.rs/vesti/beograd/1219838-sinisa-mali-grad-ustaje-protiv-nelegalno-postavljenih-objekata-na-obalama-reka

/12/ https://insajder.net/sr/sajt/bezogranicenja/5257/

/13/ http://www.budihuman.rs/

/14/ http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/mihajlovic-brzo-i-jeftino-ozakonjenje-bespravnih-objekata_661336.html

/15/ http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_ozakonjenju_objekata.html

/16/ http://www.politika.rs/scc/clanak/96033/Divlje-vile-na-obali-Save

/17/ http://www.blic.rs/vesti/beograd/divlja-gradnja-pritisla-levu-obalu-save/sgvfqd4

/18/http://www.danas.rs/beograd.39.html?news_id=346233&title=Savski+nasip+-+po%C4%8Detak+lokalnog+organizovanja+u+blokovima

/19/ http://paragraf.rs/propisi/krivicni_zakonik.html

 

Preuzeto sa Balkan magazine.

Još članaka

  • Beograd
    Autor: Borka Pavićević, Danas

    Beograd

    Da, jednu stvar smo zaboravili, ili ne znam da je skoro izrečena povodom „ukrašavanja“ Beograda i njegove „reprezentacije“, novogodišnje, zimske, predizborne, o čemu je…

    04.03.2018.
  • Otvorena izložba ‘Svjedočanstvo – Istina ili politika’
    Autor: Vijesti.ba / FENA

    Otvorena izložba ‘Svjedočanstvo – Istina ili politika’

    Izložba „Svjedočanstvo – Istina ili politika“ koja je dio projekta „Svjedočanstvo – istina ili politika: Koncept svjedočanstvo u komemoraciji jugoslavenskih ratova“ otvorena je danas…

    06.03.2018.
  • Jednoga dana
    Autor: Borka Pavićević, Danas

    Jednoga dana

    Bila sam kod sajdžije. Bila sam u samoposluzi. U autobusu više niko ništa ne govori, svi gledaju u mobilne telefone, ukoliko ne pričaju u…

    25.03.2018.
Loading...