stav

SRPSKE LEPE UMETNOSTI

12.02.2018.

SRPSKE LEPE UMETNOSTI
(prvi deo: crtež, kolaž, akvarel i druge osnovne tehnike)

Blic-izložba u Ostavinskoj galeriji
KC Magacin, Kraljevića Marka 8, Beograd
14 – 18. februar 2018, 12-20h (+ svakog dana gostujući programi od 18h i redovna kustoska vođenja od 12h)

 Otvaranje u utorak, 13.2.2018. u 19h

Umetnici:
Aleksandar Denić
Bojan Djordjević
Šejma Fere
Jamezdin
Darinka Pop-Mitić
Milica Rakić
Vahida Ramujkić
Raša Todosijević
Miloš Tomić

Specijalna gošća izložbe:
Ksenija Stevanović

Kustos:
Branislav Dimitrijević

Naziv izložbe je ad litteram ukraden od naslova jedne knjige Branka Vučićevića kome je ova izložba posvećena iako se ne zna šta bi on o tome mislio. Nadovezujući se na poprilično iscepkanu trajektoriju, na nekakvu “drugu i po liniju”, izložba nastoji da se uveri u postojanje jednog lako lomljivog, nervoznog i rasejanog, ali ipak sasvim izvesnog kontinuiteta koji ovde obitava na obodima nedremane umetničke hibernacije, na mestima gde se susreću samohrani profesionalizam i rigorozni amaterizam, opsesivni fetišizam i kritika svega, alogizam običnog i logika neobičnog, didaktički practice papers i ekscentrični paper movies.

Namere izložbe su:

  • Da afirmiše osnovne likovne tehnike koje bi svako, bez obzira na klasne i rodne razlike, trebalo da upozna tokom osnovnog školovanja, i koje su prepoznate kao “umetničke” usled nasleđenih društvenih klasifikacija;
  • Da podrži nezavisne umetnike koji koriste ove tehnike u svakodnevnoj praksi, a u skladu sa stavom „borbene autonomije” kao osuđenosti na umetnost i njeno mišljenje u vreme njene proste instrumentalizacije i slabe egzistencije;
  • Da aktivira prepoznavanje ideologije i njenih formi.

U odnosu prema istorijskim avangardama i neo-avangardama, konceptualizmima i aproprijacionizmima, ova izložba ne prepoznaje umetnost istoricistički već nastoji da to učini dijalektički – ne kroz ideju njenog progresa već kroz samodeterminisanost njene materijalne prakse koja je istovremeno i društvena i anti-društvena. Izložba ne pokušava da sakrije robnu formu umetničke stvari već takvu formu vidi kao imanentnu kontradikciju sa inherentnim mogućnostima.

Srpske lepe umetnosti povezuju umetnike različitih generacija i njihove dnevne praktikalije, i snebivaju se standardnih projektnih rituala pozne savremene umetnosti i njenih dobrovoljnjih i zlovoljnih egzekutora. Relevantnu umetničku praksu u Srbiji vidimo kao izraz konstruktivne volje koja se nije povinovala instrumentalnom razumu i državno-ideološkoj podobnosti.

Izložba Srpske lepe umetnosti je samoorganizovani projekt umetnika, kustosa i galerije. Svi učesnici, uključujući i sve goste izložbe, udružili su dobrovoljno svoj rad.

Pridružite nam se!


Posebni programi i specijalni gosti izložbe:

Sreda 14. februar 2018. u 18h:
NEOBIČNI DOŽIVLJAJI GOSPODINA BRANKA VUČIĆEVIĆA U ZEMLJI LEPIH UMETNOSTI

Predavanje drži: Radonja Leposavić, “diplomirani istoričar umetnosti”

U razgovoru sa prisutnima skoncentrisaću se na dve reči: ODVRATNO i MULJANJE. Ili, zašto je B.V. jednom rekao: “sve ovo što se događa, odvratno je, kao i sve što se uglavnom događa na takozvanoj umetničkoj sceni svetskoj dvadesetog veka… dvaesprvog veka – pardon, ja sam, evo, zaostatak… prošlosti – sve je odvratno…”? Mogu i da pustim snimak tog njegovog iskaza. Dakle, šta je B.V.-u na umetničkoj sceni (svetskoj, ali i “našoj”) bilo odvratno? I… šta je smatrao muljanjem? Pa bih tu naveo njegovu kritiku filma “Rani radovi” iz istoimene knjige (Rok br. 3). Onda bismo mogli da prokomentarišemo njegovu “izjavu ravnodušnosti”, odustajanje, kritiku filma ”Do poslednjeg daha”, ”Danas”, Duchampa, Krležu… Tu bi bilo lepo i da uputim pitanje: zašto se fokus naših teoretičara vizuelnih umetnosti u poslednje vreme sve više pomera ka filmu? Itd, itd… (R.L.)

Četvrtak, 15. februar 2018. u 18h:
LEPA UMETNOST SAZDANA OD VREMENA I NJENA ORUĐA:  Velika očekivanja

Predavanje drži: Ksenija Stevanović, muzikološkinja i muzička urednica

Najčešće apostrofirana kao nematerijalna, nevidljiva, neizreciva, muzika se često koristi kao kulisa za vizuelna dešavanja. U kontekstu galerija, izložbi njeno mesto je ono pratnje, ali I nežnog ubeđivanja da se ono što se gleda može videti kao “lepo I dobro”. Erik Sati je još davno primetio da muzika može biti u tom smislu nezavisni objekat, poput stolice u galeriji, neka vrsta viseće, obuhvatne pratnje, prazni označitelj. Tek, uvek vezivana za prostore sa onu stranu “kritičkog”, muzika nam u stvari nudi dobar ulaz u prostor razmišljanja gde počinje I gde se završava lepota, I pod kojim uslovima ona postoji. Sa druge strane, štap-kanap, neuslovi produkcije, dovijanja, razočarenja, neispunjena očekivanja su svakodnevica života muzičara, posebno u ovoj kulturi gde je briga za zvuk uvek sekundarna I iznuđena. Potpun Dikensovog romana, element osujećnosti I horora, plesa na ivici noža, gotovo uvek prate produkcijske uslove muzike sada I ovde, katkad postavljajući pitanje da li su produkcijski odnosi baš sve što percipiramo ili što treba da percipiramo kad govorimo o umetnosti sa tačke kritičke (leve) javnosti danas? 

Petak 16. februar 2018. u 18h:

 Odnos izborne politike prema politikama organizacija civilnog društva

Razgovor na inicijativu Grupe za Konceptualnu Politiku

Učesnici:
Zoran Gajić, Grupa za Konceptualnu Politiku
Luka Knežević Strika, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije
Radomir Lazović, Inicijativa Ne Da(vi)mo Beograd
Branislav Dimitrijević, Srpske Lepe Umetnosti, moderator

Ima li politike udruženja građana u parlamentarnim i izbornim politikama? Da li je politika nevladinog sektora, politika organizacija civilnog društva ili udruženja građana na dnevnom redu koji je tek nedavno dopisan lokalnim politikama, čime se programski tekstovi partija nastavljaju? Politika bez principa najuočljivija je na nivou neprincipijelnih koalicija. Da li je to jedini teren neprincipijelnosti sa kojim se suočavamo i treba li to pitanje uvrstiti u knjigu žalbi?

Protesti građana su bili organizovani, i organizovali su ih građani. Organizacija ne podrazumeva uvek udruženje, a inicijative uključuju i ljude koji se mogu udruživati. Iza protesta građana koje je organizovala Inicijativa NDMBGD udruženja civilnog društva su i javno prozvana zbog rušenja poretka države koja ih finansira. Da li su tada organizacije civilnog društva priznate i kao domaći izdajnici, a ne samo kao strani plaćenici?

Ovo će biti razgovor slobodnih ljudi koji je u osnovi svakog pokreta i inicijative. Ovih je do sada bilo nekoliko. Od Udruženog pokreta slobodnih stanara iz Niša, preko Inicijative Ne da(vi)mo Beograd, do novosadskog Podrži RTV, i za njima Nezavisne kulturne scene Novog Sada, događali su se protesti građana ali i pregovora sa gradskim vlastima, da bi se prešlo na opšti protest Protiv diktature koji ih je kanalisao u situaciji nakon predsedničkih izbora i u kojoj su se profilisale asocijacije i koalicije za predstojeće lokalne izbore u Beogradu. Kako razumeti tu situaciju i koga potražiti u njoj kada će izborne radnje formatirati sve aktivnosti koje zahvate? Trebaju li udruženja građana da se oglase povodom izbora i imaju li šta da traže u kampanji? (GKP)

Subota, 17. februar 2018. u 16h:
SRPSKE LEPE UMETNOSTI – NE PONOVILO SE!

Pop-up intervencija delimično inspirisana „požeškim videom“ koji je pre nekoliko dana izašao u javnost. Razgovaramo o delima i autorima prisutnim na ovoj izložbi, savremenoj umetnosti i njenoj sudbini. Neka od pitanja koja nas trenutno intrigiraju su:

•    Kako sprovesti desorošizaciju kulturne scene?

•    Da li advokatska kancelarija može postojati tik uz galeriju ili je to paranoja?

•    Da li bar kod može biti tretiran kao umetničko delo?

O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na prikazana dela posavetujte se sa Vokalnom Kustoskim Sindromom u Ostavinskoj galeriji 17. februara. od 16h.

VKS je post-kustoska formacija koju čine Senka Latinović i Vladimir Bjeličić. Fenomen profesionalne (ne)održivosti, odnosno nemogućnost da se osvoji simbolički ili realni kapital u umetničkom sistemu tranzicionog društva je početna premisa delovanja ovog dua. Koristeći se performativnim metodama aproprijacije, manipulacije i humora, VKS se često pojavljuje u vidu virtuelnog entiteta, ili hibrida, reprezentujući različite modele društvenog ponašanja koji se konstantno rotiraju, reflektujući pritom svu apsurdnost svakodnevice.

Još članaka

Loading...