Suočavanje sa zločinima obaveza svih generacija

Sve generacije imaju obavezu da se, na regionalnom nivou, suoče sa teškim nasleđem iz prošlosti radi zajediničke budućnosti i utiču na državu da uspostavi sistemski način negovanja kulture sehanja, poručili su učesnici panel diskusije „Srebernica – kultura sećanja“, koju je organizovao Fond za humanitarno pravo.

Oni su, međutim, ocenili da je među narodima bivše Jugoslavije sveprisutna kultura poricanja, izbegavanje odgovornosti elita i posmatranje sopstvene nacije kao žrtve ratova devedesetih godina.

Profesor na Univerzitetu u Kentu Soren Kajl kao jedan od glavnih problema u suočavanju sa prošlosću navodi nacionalistički diskurs žrtve koji je, kako je rekao, prisutan kod svih naroda u regionu i koji im onemogućava da sebe vide kao počinioce zločina.

„Ako želimo da ustanovimo činjenice, moramo da radimo zajedno i pokrenemo zajedničke inicijative i veze, kao i da zajedno rešavamo probleme i razgovaramo o njima“, naveo je Kajl.

On je istakao da je kulturu sećanja važno očuvati zbog lične odgovornosti, opraštanja i položaja države na međunarodnom i regionalnom nivou, ali je, kako je naveo, neophodno napraviti razliku između kolektivne krivice i kolektivne odgovornosti.

„Niko ne može da izbegne odgovornost i ne može da porekne zločin koji je počinjen u ime njihovog naroda“, smatra Kajl naglasivši da nije dovoljno podizati spomenike žrtvama već je neohodno sistemski razvijati kulturu sećanja naročito kroz obrazovni sistem.

S tim se saglasila i profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Dubravka Stojanović, koja smatra da je „na svima nama da motivišemo državu da otvori pitanje tretmana zločina u obrazovnom sistemu“, a ne da predavači sami o tome odlučuju.

Ona je dodala da je istraživanje koje je sproveo FHP pokazalo da se u udžbenicima „od Slovenije do Makedonije“ koriste isti argumenti koji su te države i uveli u rat devedesetih godina.

„Obrazovni sistem je nastavak rata drugim sredstvima“, naglasila je Stojanović.

Da bi se to zaustavilo, kako je rekla, neophodan je multiperspektivni pristup tako što će se u udzbenicima navoditi i narativ druge strane.

Zamenica izvršne direktorke FHP Mirijana Toma istakla je da zvanično nepostojanje kulture sećanja otvara prostor za privatna sehanja.

„Prikazivanje sudskog narativa o Srebrenici prati razgovor o tome kakvo je pamćenje kakvo građani i građani Srbije imaju o genocidu u Srebrenici, na čemu ga zasnivaju i šta nas nakon dvadeset godina udaljava od nekog zajedničkog pamćenja na Srebrenicu i neke druge zločine na teritoriji Jugoslavije“, istakla je izvršna direktorka FHP Sandra Orlović.

Ona je zaključila da nijedna generacija nije oslobođena napora da preispituje nasleđe iz prošlosti.

Panel diskusija „Srebernica – kultura sećanja“ je uvod u audio-vizuelnu prezentaciju „Istraga, rekonstrukcija i procesuiranje srebreničkih zločina iz jula 1995. pred MKSJ“, koja će večeras biti otvorena u Centru za kulturnu dekontaminaciju u organizaciji Fonda za humanitarno pravo i Centra za tranzicijsku pravdu SENSE.

Preuzeto sa Tanjug.rs