stav

Suočavanje sa zločinima obaveza svih generacija

Autor: Tanjug
15.09.2015.

Sve generacije imaju obavezu da se, na regionalnom nivou, suoče sa teškim nasleđem iz prošlosti radi zajediničke budućnosti i utiču na državu da uspostavi sistemski način negovanja kulture sehanja, poručili su učesnici panel diskusije „Srebernica – kultura sećanja“, koju je organizovao Fond za humanitarno pravo.

Oni su, međutim, ocenili da je među narodima bivše Jugoslavije sveprisutna kultura poricanja, izbegavanje odgovornosti elita i posmatranje sopstvene nacije kao žrtve ratova devedesetih godina.

Profesor na Univerzitetu u Kentu Soren Kajl kao jedan od glavnih problema u suočavanju sa prošlosću navodi nacionalistički diskurs žrtve koji je, kako je rekao, prisutan kod svih naroda u regionu i koji im onemogućava da sebe vide kao počinioce zločina.

„Ako želimo da ustanovimo činjenice, moramo da radimo zajedno i pokrenemo zajedničke inicijative i veze, kao i da zajedno rešavamo probleme i razgovaramo o njima“, naveo je Kajl.

On je istakao da je kulturu sećanja važno očuvati zbog lične odgovornosti, opraštanja i položaja države na međunarodnom i regionalnom nivou, ali je, kako je naveo, neophodno napraviti razliku između kolektivne krivice i kolektivne odgovornosti.

„Niko ne može da izbegne odgovornost i ne može da porekne zločin koji je počinjen u ime njihovog naroda“, smatra Kajl naglasivši da nije dovoljno podizati spomenike žrtvama već je neohodno sistemski razvijati kulturu sećanja naročito kroz obrazovni sistem.

S tim se saglasila i profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Dubravka Stojanović, koja smatra da je „na svima nama da motivišemo državu da otvori pitanje tretmana zločina u obrazovnom sistemu“, a ne da predavači sami o tome odlučuju.

Ona je dodala da je istraživanje koje je sproveo FHP pokazalo da se u udžbenicima „od Slovenije do Makedonije“ koriste isti argumenti koji su te države i uveli u rat devedesetih godina.

„Obrazovni sistem je nastavak rata drugim sredstvima“, naglasila je Stojanović.

Da bi se to zaustavilo, kako je rekla, neophodan je multiperspektivni pristup tako što će se u udzbenicima navoditi i narativ druge strane.

Zamenica izvršne direktorke FHP Mirijana Toma istakla je da zvanično nepostojanje kulture sećanja otvara prostor za privatna sehanja.

„Prikazivanje sudskog narativa o Srebrenici prati razgovor o tome kakvo je pamćenje kakvo građani i građani Srbije imaju o genocidu u Srebrenici, na čemu ga zasnivaju i šta nas nakon dvadeset godina udaljava od nekog zajedničkog pamćenja na Srebrenicu i neke druge zločine na teritoriji Jugoslavije“, istakla je izvršna direktorka FHP Sandra Orlović.

Ona je zaključila da nijedna generacija nije oslobođena napora da preispituje nasleđe iz prošlosti.

Panel diskusija „Srebernica – kultura sećanja“ je uvod u audio-vizuelnu prezentaciju „Istraga, rekonstrukcija i procesuiranje srebreničkih zločina iz jula 1995. pred MKSJ“, koja će večeras biti otvorena u Centru za kulturnu dekontaminaciju u organizaciji Fonda za humanitarno pravo i Centra za tranzicijsku pravdu SENSE.

Preuzeto sa Tanjug.rs

Još članaka

  • Letter in Support of Osman Kavala

    Letter in Support of Osman Kavala

    To the attention of European media outlets November 7, 2017 We, the undersigned representatives of debate centers across Europe, members of the European Network…

    10.11.2017.
  • Case Study Pertej i Put u Prištinu, 18 – 22. oktobar 2017.

    Case Study Pertej i Put u Prištinu, 18 – 22. oktobar 2017.

    Ove godine je XX godišnjica izložbe Pertej, organizovane u Centru za kulturnu dekontaminaciju 1997. godine. To je bila prva, a do sad i jedina,…

    13.11.2017.
  • Crveno i belo, telo
    Autor: Borka Pavićević, Danas

    Crveno i belo, telo

    Bili su to crteži načinjeni plavim mastilom, modrim mastilom, gustim, kao rimsko nebo u sumrak, velike fleke koje su u stvari bića, živi svet…

    01.10.2017.
Loading...