stav

Suočavanje sa zločinima obaveza svih generacija

Autor: Tanjug
15.09.2015.

Sve generacije imaju obavezu da se, na regionalnom nivou, suoče sa teškim nasleđem iz prošlosti radi zajediničke budućnosti i utiču na državu da uspostavi sistemski način negovanja kulture sehanja, poručili su učesnici panel diskusije „Srebernica – kultura sećanja“, koju je organizovao Fond za humanitarno pravo.

Oni su, međutim, ocenili da je među narodima bivše Jugoslavije sveprisutna kultura poricanja, izbegavanje odgovornosti elita i posmatranje sopstvene nacije kao žrtve ratova devedesetih godina.

Profesor na Univerzitetu u Kentu Soren Kajl kao jedan od glavnih problema u suočavanju sa prošlosću navodi nacionalistički diskurs žrtve koji je, kako je rekao, prisutan kod svih naroda u regionu i koji im onemogućava da sebe vide kao počinioce zločina.

„Ako želimo da ustanovimo činjenice, moramo da radimo zajedno i pokrenemo zajedničke inicijative i veze, kao i da zajedno rešavamo probleme i razgovaramo o njima“, naveo je Kajl.

On je istakao da je kulturu sećanja važno očuvati zbog lične odgovornosti, opraštanja i položaja države na međunarodnom i regionalnom nivou, ali je, kako je naveo, neophodno napraviti razliku između kolektivne krivice i kolektivne odgovornosti.

„Niko ne može da izbegne odgovornost i ne može da porekne zločin koji je počinjen u ime njihovog naroda“, smatra Kajl naglasivši da nije dovoljno podizati spomenike žrtvama već je neohodno sistemski razvijati kulturu sećanja naročito kroz obrazovni sistem.

S tim se saglasila i profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Dubravka Stojanović, koja smatra da je „na svima nama da motivišemo državu da otvori pitanje tretmana zločina u obrazovnom sistemu“, a ne da predavači sami o tome odlučuju.

Ona je dodala da je istraživanje koje je sproveo FHP pokazalo da se u udžbenicima „od Slovenije do Makedonije“ koriste isti argumenti koji su te države i uveli u rat devedesetih godina.

„Obrazovni sistem je nastavak rata drugim sredstvima“, naglasila je Stojanović.

Da bi se to zaustavilo, kako je rekla, neophodan je multiperspektivni pristup tako što će se u udzbenicima navoditi i narativ druge strane.

Zamenica izvršne direktorke FHP Mirijana Toma istakla je da zvanično nepostojanje kulture sećanja otvara prostor za privatna sehanja.

„Prikazivanje sudskog narativa o Srebrenici prati razgovor o tome kakvo je pamćenje kakvo građani i građani Srbije imaju o genocidu u Srebrenici, na čemu ga zasnivaju i šta nas nakon dvadeset godina udaljava od nekog zajedničkog pamćenja na Srebrenicu i neke druge zločine na teritoriji Jugoslavije“, istakla je izvršna direktorka FHP Sandra Orlović.

Ona je zaključila da nijedna generacija nije oslobođena napora da preispituje nasleđe iz prošlosti.

Panel diskusija „Srebernica – kultura sećanja“ je uvod u audio-vizuelnu prezentaciju „Istraga, rekonstrukcija i procesuiranje srebreničkih zločina iz jula 1995. pred MKSJ“, koja će večeras biti otvorena u Centru za kulturnu dekontaminaciju u organizaciji Fonda za humanitarno pravo i Centra za tranzicijsku pravdu SENSE.

Preuzeto sa Tanjug.rs

Još članaka

  • Case Study Pertej i Put u Prištinu, 18 – 22. oktobar 2017.

    Case Study Pertej i Put u Prištinu, 18 – 22. oktobar 2017.

    Ove godine je XX godišnjica izložbe Pertej, organizovane u Centru za kulturnu dekontaminaciju 1997. godine. To je bila prva, a do sad i jedina,…

    13.11.2017.
  • Jovan Ćirilov, 1931/2014

    Jovan Ćirilov, 1931/2014

    Borka Pavićević: Misliti i delati Kada bismo govorili o smrti, Jovan bi uvek rekao da se ne plaši, samo ponekad u snu. Užasavao se…

    16.11.2017.
  • Slanje poruka
    Autor: Borka Pavićević, Danas

    Slanje poruka

    Kada je na jednom otvaranju Bitefa, u novijoj istoriji, gradonačelnik Siniša Mali rekao da je Festival novih pozorišnih tendencija značajan zato što će u…

    25.12.2017.
Loading...