stav

Turajlić: Nauka u Srbiji 13. prase

Autor: Fonet
25.02.2014.

BEOGRAD – Profesorka u penziji Elektrotehničkog fakulteta Srbijanka Turajlić izjavila je večeras u Beogradu na tribini Centra za kulturnu dekontaminaciju o stanju u obrazovanju i nauci da Srbija ne može da izdržava 176 naučnih instituta, koliko ih danas ima, i da se taj broj mora svesti na realnu meru.

Turajlić je rekla da je to preveliki broj naučnih instituta za zemlju veličine Srbije navodeći kao primer SAD koje imaju ukupno nešto više od 180 naučnih instituta.

„Neće u ovoj zemlji biti bolje dok mi treba da izdržavamo 176 instituta”, rekla je Turajlić na tribini na kojoj su učestvovali i genetičar Miodrag Stojković i profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu Vladimir Pavićević.

Govoreći o problemima u obrazovanju u Srbiji, Turajlić je rekla da Srbija školuje kadrove koji su previše usko specijalizirani i da je to jedan od problema što oni nakon školovanja teško nalaze posao.

„Imamo potpuno pogrešan koncept studija koje su skupe i ne služe ničemu”, rekla je Turajlić i ukazala i na problem hiperprodukcije ljudi koji su doktorirali na fakultetima u Srbiji.

Turajlić je ocenila i da obrazovanje u svetu prati tehnološki razvoj, a da se u Srbiji to čak i ne vidi, jer ne postoji volja za promene.

Genetičar Miodrag Stojković je ocenio da Srbija izdvaja mala sredstva za nauku, kulturu i obrazovanje, a da najveći deo novca odlazi na plate i održavanje opreme koja je u lošem stanju.

„Budžet naučnika u Srbiji za potrošna sredstva je 300 evra godišnje, što je malo imajući u vidu koliko su potršna sredstva u Srbiji skupa”, rekao je on i dodao da je drugi deo problema i to što nabavka opreme potrebne za istraživanja često mnogo kasni.

Kao probleme, Stojković je pomenuo i odlazak mladih ljudi po završetku školovanja i slabu zainteresovanost političara da nešto ozbiljno promene u nauci, jer je, kako je naveo, to za njih vrlo malo biračko telo.

„Obrazovanje, nauka i kultura su 13. prase u Srbiji”, rekao je Stojković.

On je dodao da ne treba da zavarava ni bolji plasman beogradskog univerziteta na rang listi svetskih univerziteta koja se pravi u Šangaju jer je to postignuto tako što je Ministarstvo prosvete praktično primoralo institute da sve objavljuju pod imenom Univerziteta u Beogradu, a da se pri tome ništa nije promenilo u načinu rada na samim fakultetima.

Profesor Vladimir Pavićević je rekao da su obrazovanje, nauka i kultura u Srbiji „razoreni”.

On je naveo da ima utisak kao da vladajuće strukture žele da umesto obrazovanih i sposobnih ljudi u Srbiji žive oni koji nemaju ni znanja ni samopouzdanja da stvari menjaju na bolje.

Fonet

Još članaka

  • Borka Pavićević (1947-2019) – Sreća u celini
    Autor: Aleksandra Sekulić

    Borka Pavićević (1947-2019) – Sreća u celini

    30. juna 2019. godine preminula je Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju. Dramaturg, sa magistarskom tezom „Neorealistička drama u Srbiji između dva svetska…

    19.07.2019.
  • Ni ljudi ni muzike – Imagincija u štrajku
    Autor: Nenad Vujić

    Ni ljudi ni muzike – Imagincija u štrajku

    Ni Ljudi Ni Muzike predstavlja svojevrstan katalog zamišljenih muzičkih događaja koji su se dešavali periodično, u neregularnim intervalima, u periodu od 18.03.2016 do 16.11.2019…

    23.01.2020.
  • Saša Ilić: Revolucionar
    Autor: Marija Krtinić

    Saša Ilić: Revolucionar

    „Moji književni junaci su pre svega revolucionari i revolucionarke, bilo da je reč o akterima avangarde u koju je uklopljena priča iz tridesetih godina,…

    21.01.2020.
Loading...