stav

„U spomen na veliku Borku Pavićević“

18.06.2024.

Danas 15.06.2024.

Autorka: Aleksandra Ćuk

Borka Pavićević bila je žena od reči i žena od dela i akcije. Utoliko je novoustanovljeno priznanje koje nosi njeno ime i prezime a dodeljuje se za javni gest, najživotvorniji način da se sećanje na nju čuva i neguje.

Nagrada je uspostavljena u saradnji Centra za kulturnu dekontaminaciju i Poljskog instituta u Beogradu, a na inicijativu Borkinih poštovalaca i prijatelja u Poljskoj i dodeljivaće se bijenalno za „javni gest“.

Ovaj termin je preuzet iz Borkinog razumevanja kako aktivističkog, tako i umetničkog javnog čina kao ličnog gesta smelosti, sa-osećajnosti i, pre svega, vlastite odgovornosti.

Međunarodni žiri, kojim su kopredsedavali književnik Kšištof Čiževski i Ana Miljanić rediteljka i direktorka CZKD-a, a u čijem radu su učestvovali Bazil Kerski (urednik i esejista), Suada Kapić (kreatorka i urednica), Želimir Žilnik (reditelj), Oliver Frljić (reditelj), Goranka Matić (fotografkinja), Sandra Mandić (novinarka), odlučio je da prvu nagradu „Borka Pavićević“ za javni gest dodeli Ružici Marjanović, nastavnici i aktivistkinji za izložbu „Ne znam ništa o Miši Stanisavljeviću“, koju je Ružica sa svojim kolegama i koleginicama inicirala i organizovala u Užicu 2022, a beogradskoj publici predstavila januara 2023, upravo u CZKD-u.

Žiri je odlučio i da dodeli posebno priznanje majorki policije Katarini Petrović iz Valjeva koja je uhapšena i suspendovana zbog svog javnog gesta koji je učinila iz moralnih razloga – otkrivajući da nismo svi jednaki pred zakonom, a naročito da postoje povlašćeni čija se krivična dela sakrivaju od javnosti.

Na svečanoj dodeli nagrade u Centru za kulturnu dekontaminaciju Ana Miljanić istakla je da se nagrada, koja nosi ime Borka Pavićević, tiče građanskog aktivizma kao i angažovanja u svim umetničkim disciplinama.

– Nagrada se dodeljuje baš za javni gest, na prvi pogled neutralnu kategoriju ali sa prizivom jedne vrste javne akcije i prakse koja nije vezana samo za građansku hrabrost ali i jeste, koja je aktivizam, ali je ujedno i umetnost i kultura – objasnila je Miljanić dodajući da je reč o gestu kojem se možemo diviti.

– Kao što znate, Borka Pavićević je bila osoba empatije, solidarnosti ali i neko ko je umeo da se divi ili bio spreman za divljenje. To je gest koji pod određenim uslovima menja kontekste u kojima je izveden. Nagrada za javni gest je naša potraga za onim što je Borka želela da postoji, čemu je težila u svim svojim javnim praksama: javni gest koji menja stvarnost u kojoj smo, koji menja svet – ukazala je Ana Miljanić.

Ružica Marjanović, dobitnica nagrade „Borka Pavićević“, kazala je da će ovo novoustanovljeno priznanje u budućnosti mnogo značiti i da je CZKD za nju uvek bio sigurno mesto.

– Verujem da će nagrada koja je pokrenuta biti jako važna u budućnosti…Vrlo često kada smo dolazili sa grupom dece u Beograd, a kada je trebalo nešto da radimo, rekli bismo da to možemo u CZKD-u, i uvek je moglo. To je nekakva sigurna kuća, sigurni prostor za sve nas. Verujem da to svi osećamo, na čemu smo zahvalni i onima koji rade i posle Borke“, istakla je Ružica Marjanović.

Ona je za Danas rekla da ju je nagrada iznenadila.

– Ako kažem da sam počastvovana, čini se da nije dovoljno, pre svega zato što je Borka Pavićević svojom prirodom i onim što je radila bila uzor i ako sam makar malo na tom putu, znam da je to vrhunski reper. Članovi žirija su toliko respektabilni, da sam se pomalo uplašila. Nekima od njih zaista se divim – rekla je Marjanović.

Ipak, posle nekoliko dana, kako je primetila „najjači utisak za nju je veče u CZKD-u“.
– Čini se da je nagrada i sve oko nje tako pažljvo i decentno osmišljeno. U našoj kuluturi se najčešće obeležava datum smrti, a u ovom slučaju se obeležava rođenje žene čiji život i rad čuvamo od zaborava i postavljamo kao uzor. Atmosfera, međusobno uvažavanje svih ljudi koji su prisustvovali, sve što se reklo o Borki i nagradi tokom te večeri bilo je s merom i bez patetike. Retko je to danas.

Danima razmišljam o činjenici da je Borka iza sebe ostavila ekipu koja nastavlja da radi punom parom i CZKD nastavlja da svetli u mraku. Inicijative mnogih pametnih i dobrih ljudi gasile su se posle njihovog odlaska. I ova činjenica govori mnogo o Borki – istakla je Ružica Marjanović.

Ona je dodala da joj je posebno drago što će deo nagrade biti i organizovanje rezidencijalnog boravka poljske pesnikinje u Užicu.
– Na taj način ova nagrada nije dodeljena samo meni. Uostalom, i bez ovog dela, nagrada nije samo moja, jer sve što je žiri prepoznao kao moj rad zapravo je timski realizovano. I još nešto. Posebno mi je drago što je prepoznat i nagrađen naš napor da delo Miše Stanisavljevića bude trajno zapamćeno i sačuvano u ovoj kulturi. Odnos prema onome što je Miša Stanisavljević radio važan je za nas i generacije koje dolaze – zaključila je Ružica Marjanović za Danas.

Preko 30 ljudi iz cele Srbije, svih generacija, i iz najrazličitijih oblasti, pozvano je da nominuje svoje predloge za nagradu, ističu u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

„Zvali smo i Borkine prijatelje i saradnike, ali i mlađe ljude ili one koji nisu imali privilegiju da sa njom sarađuju, da zajedno promislimo šta je danas duh javnog gesta. Koliko je nagrada za javni gest, toliko je i istraživanje šta to danas pokreće ovo društvo u Srbiji bilo da je reč o umetničkoj, kulturnoj ili građanskoj akciji. Imali smo težak zadatak da bilo koga izdvojimo, da napravimo i sam uži izbor, ali smo se složili da dodelimo nagradu Ružici Marjanović za fantastičnu izložbu „Ne znam ništa o Miši Stanisavljeviću“ u Užicu 2022. godine. Ona je istražila i mobilisala Srbiju koja se bavi književnošću i šire da se seti Miše u svim oblastima njegovog delovanja – kao književnika, kao novinara, i kroz njegov rad u pozorištu. Uspela je da uvrsti i njegovu knjigu u lektiru. Jedna žena sa efektom – konstatovali su u CZKD-u.

Dodaju i da ova specijalna nagrada nije bila predviđena već je žiri odlučio da je formuliše tokom procesa dodele Nagrade.

„Izraz “samo sam radio svoj posao” koristio se kao opravdanje, recimo prilikom odbrane u sudskim postupcima, za činjenje ili nečinjenje službene osobe, a ovo je čudan slučaj u kome je “radila sam svoj posao” postala subverzivnija delatnost i moralni čin, i upravo nam je to činjenje po službenoj dužnosti bilo važno da ustanovimo i specijalnu nagradu.”, objasnili su u CZKD.

Katarina Petrović je iskazala zahvalnost za dobijeno priznanje i rekla da se zbog njega ne oseća zaboravljenom.

– Osećam beskrajno zadovoljstvo. Eto, nisam zaboravljena, makar ne od onog dela društva, koji je meni jako važan, a to su eminentni ljudi i ličnosti u raznim domenima – izjavila je kratko Katarina za Danas, dodajući da se zahvaljuje svima koji su u njenom gestu prepoznali da bi upravo ona trebalo da bude ta koja je dobitnica specijalnog priznanja.

-Ovo priznanje za mene je još jedno priznanje u nizu, koje mi daje potvrdu da sam učinila ispravnu stvar – zaključila je Katarina Petrović i čestitala Ružici Marjanović na zasluženoj nagradi.

Oliver Frljić : „Od Borke sam naučio da estetika i etika ostaju odvojene kategorije samo u malograđanskoj svijesti“
Pozorišni reditelj i član žirija Oliver Frljić rekao je za Danas da je nagrada „Borka Pavićević“ za javni gest sama po sebi izraziti javni gest u društvu čija oficijelna sećanja i zaboravi su, nažalost, najčešće rezultati sitnih političkih interesa.

– Noseći ime osobe čija empatija nije poznavala nacionalne i ine granice, ona želi dati vidljivost onima koji svojim javnim djelovanjem ulaze svjesno u prostor društvenog rizika. Za mene osobno je susret s Borkom uvijek bio susret sa živom osobom, ali i s jednim svjedočanstvom i interpretacijom novije povijesti koji me nastavljaju inspirirati u mom radu i u ovim vremenima kad se od političkih oblaka teško sjetiti kako izgleda nebo. Od Borke sam naučio da estetika i etika ostaju odvojene kategorije samo u malograđanskoj svijesti. U njezinom djelovanju one su se preklapale. Njezin aktivizam uvijek je bio i naglašena socijalna gesta, koja je u trajanju postala bojsovska socijalna skulptura – konstatovao je Oliver Frljić.

On je istakao da je u sklopu dodele nagrade, kao i u proteklih pet godina na početku juna, prikazana i predstava Ane Miljanić „Autentična tumačenja”: ’68 koja se preliva izvan pozorišnih okvira i ulazi u različite prostore na raskrsnici javnog i intimnog.

– Svedočanstva sudionika studentske pobune iz 1968. prepričana su kroz nekoliko novih generacija čiji su odnosi spram Jugoslavije i ove specifične sekvence u njezinoj historiji formirani u različitim kontekstima. Ta različita izvedbena čitanja jedne historijske epizode paralelno govore i o glumicama i glumcima koji je izvode. Ono što me fasciniralo i nije samo evociranje ovog dijela povijesti koje je dalo nadu da se proces društvene transformacije može nastaviti, već i njezina forma u kojoj čin slušanja ima jednaku izvedbenu snagu kao i sam govor. „Autentična tumačenja” su bila i izrazito emotivno iskustvo jer su se svi moji standardni mehanizmi za držanje kritičke distance pred gledanim raspali – izjavio je Oliver Frljić za Danas.

Paljenje svetla skrivenog u mraku

Kšištof Čiževski, književnik i kopredsedavajući žirija za dodelu nagrade „Borka Pavićević” rekao je da su se tokom procesa rada u ovom telu iskristalisale dve reči koje povezuju Borku i nagradu. To su gest i promena.
– Tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, iskusio sam udar Karune, boginje dobrog gesta – rekao je Čiževski dodajući da Karuna „ne dolazi po pozivu, ne odgovara na pisma, nije uključena u razgovore ili pregovore, ne sedi u parlamentima ili savetima mudraca”
– Ona dolazi kao grom iz vedrog neba, i udara vas, spušta u ambise okeana, u ambis svega, ne tako da nestanete, da zaronite u mrak i da se pretvorite u ništavilo, već tako da osećate, da saosećate, i da budete jedno sa svim. Da osetite treperenje najmanjih čestica univerzuma, i upalite svetlo najdubljih iskri sakrivenih u mraku – poručio je Kšištof Čiževski.

Hrabro koračajući

Za umetnički koncept nagrade – skulpture Borke Pavićević zaslužna je Malgožata Njeđelko, autorka koja stvara u različitim medijima: skulpturi, crtežu i instalaciji. Diplomirala je 1989. godine na Vajarskom odseku Akademije likovnih umetnosti u Varšavi, u klasi profesora Gžegoša Kovalskog (Grzegorz Kowalski). Izlagala je na brojnim izložbama u Poljskoj i inostranstvu. Njena skulptura, kako sama kaže, predstavlja dinamičan, hrabro koračajući, nedefinisani lik, koji pokušava da se probije kroz zid pred sobom.”
„Za ljude pograničja, buntovnike, izgnanike i angažovane građane. HRABROST je glavna Borkina osobina “, istakla je Malgožata Njeđelko.

foto: Srđan Veljović

Još članaka

  • CZKD podrška inicijativi

    CZKD podrška inicijativi

    Organizacije za ljudska prava iz Srbije snažno podržavaju donošenje rezolucije Ujedinjenih nacija o proglašenju 11. jula „Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici“. Činjenice…

    22.04.2024.
  • Support for the struggle against war and repression!

    Support for the struggle against war and repression!

    Support for the struggle against war and repression! For the collective Chto Delat, from the performance collective New People: Aleksandra Sekulić, Ana Isaković, Ana…

    23.03.2022.
  • Podrška borbi protiv rata i represije!

    Podrška borbi protiv rata i represije!

    Podrška borbi protiv rata i represije! Kolektivu Chto delat od dela kolektiva predstave Novi ljudi: Aleksandra Sekulić, Ana Isaković, Ana Stojanović Bartoli, Arion Aslani,…

    23.03.2022.
Loading...