stav

Vudi Alen: Rani eseji

Autor: Woody Allen
05.12.2013.

Glavni problem u vezi sa smrću, uzgred budi rečeno, jeste strah da možda nema života posle nje – misao koja vodi u očaj, posebno one koji su se potrudili da se obriju. Tu je, takođe, i strah da život posle smrti postoji, ali niko ne zna gde se on može pronaći.

Povodom jednog drveta, uočenog u leto

Među svim čudima prirode, drvo u leto je možda najznamenitije uz mogući izuzetak losa koji u gamašama peva „Prigrljiva moja“. Pogledajte samo lišće, tako zeleno i listasto (ukoliko nije takvo, nešto nije u redu). Obratite pažnju na to kako grane sežu u nebo kao da kažu: „Iako sam samo grana, ipak bih volela da sakupljam priloge za socijalno ugrožene“. A kakve li raznolikosti! Je li ono drvo tamo omorika ili jablan? Ili gigantska sekvoja? Ne, bojim se da je to ponositi brest, i da ste još jednom napravili od sebe magarca.
Naravno, za minut biste znali svo drveće da ste detlić, čedo prirode, no tada bi već bilo prekasno i nikada ne biste uspeli da pokrenete svoj automobil.
Ali zbog čega je drvo toliko upadljivo lepše od potoka koji žubori, kad smo kod toga? Zbog toga što svojom uzvišenom pojavom nemo svedoči o inteligenciji daleko većoj od bilo koje zemaljske, posebno pod ovom administracijom. Kao što pesnik reče: „Samo Bog može da napravi drvo“ – verovatno zbog toga što je veoma teško pronaći način kako da se pričvrsti kora.
Jednom se jedan drvoseča spremao da poseče drvo, kad primeti na njemu urezano srce s dva imena unutra. Odloživši sekiru, on odluči da ne poseče drvo, pa ga pretesterisa. Poenta ove priče mi izmiče, iako je šest meseci kasnije drvoseča bio novčano kažnjen zbog toga što je jednog patuljka podučavao kako se pišu rimski brojevi.

O mladosti i starosti

Prava zrelost ne procenjuje se prema starosti jedne osobe, već prema tome kako ona reaguje kada se probudi u širem centru grada u gaćama. Šta su godine, posebno ako živite u iznajmljenom stanu? Valja se setiti da svako životno doba nudi odgovarajuće darove, dok, ukoliko ste mrtvi, nije baš lako pronaći prekidač za svetlo. Glavni problem u vezi sa smrću, uzgred budi rečeno, jeste strah da možda nema života posle nje – misao koja vodi u očaj, posebno one koji su se potrudili da se obriju. Tu je, takođe, i strah da život posle smrti postoji, ali niko ne zna gde se on može pronaći.
Pozitivno je pak to što je smrt jedna od malobrojnih stvari koje se lako mogu obaviti ležeći.
Razmislimo, dakle: da li je starost zaista tako strašna? Nije ako ste savesno prali zube! A zašto ne postoji sklonište od pomamnog juriša godina? Ili dobar hotel u centru Indijanapolisa? No, dobro.
Rečju, najbolje je da se čovek ponaša kako dolikuje njegovom dobu. Ako imate šesnaest godina ili manje, nastojte da ne oćelavite. S druge strane, ako ste prevarili osamdesetu, smatra se izuzetno prikladnim da se vučete niz ulicu, stežete papirnu kesu i mrmljate: „Kajzer će ukrasti moju žicu.“ Upamtite, sve je relativno – ili bi bar trebalo da bude. Ukoliko nije, moraćemo da krenemo ispočetka.

O štedljivosti

U probijanju kroz život izuzetno je važno stvarati fondove i čovek nikada ne bi trebalo da troši novac ni na kakve gluposti kao što su sok od kruške ili šešir od čistog zlata. Nije sve u novcu, no on je ipak korisniji od zdravlja. Na kraju krajeva, ne može čovek da uđe u kasapnicu, kaže mesaru: „Pogledaj samo moj preplanuli ten, a sem toga ja ne znam šta je to prehlada“, i potom očekuje da mu ovaj proda određenu količinu svoje robe. (Izuzev, naravno, ako je mesar idiot.) Novac je bolji od siromaštva, makar i samo iz finansijskih razloga. Ne, njime se ne može kupiti sreća. Uzmimo slučaj mrava i cvrčka: cvrčak je celog leta svirao, dok je mrav radio i štedeo. Kada je stigla zima, cvrčak nije imao ništa, ali se mrav žalio na bolove u grudima. Život insekata je težak. A nemojte misliti ni da se miševi posebno divno provode.
Stvar je u tome što je svakom od nas potrebno gnezdo u kome se možemo sklupčati, ali ne i kada smo u nekom svečanijem odelu.
Konačno, treba imati na umu da je lakše potrošiti dva dolara nego uštedeti jedan. I za ime boga, nemojte ulagati novac ni u jedno akcionarsko preduzeće u kome se jedan od partnera zove Frenči.

O ljubavi

Da li je bolje voleti ili biti voljen? Ni jedno ni drugo, ako vam holesterol premašuje šest stotina. Pod ljubavlju, naravno, podrazumevam romantičnu ljubav – ljubav između muškarca i žene, pre nego ljubav majke i deteta ili dečaka i njegovog psa ili dvojice konobara.
Veličanstveno je to što zaljubljen čovek neprestano oseća želju da peva. Ovome se mora odoleti po svaku cenu, a treba se pobrinuti i za to da se uspaljeni mužjak spreči da „govori“ reči pesama. Biti voljen, naravno, drugačije je nego kada vam se dive, pošto se čoveku možemo diviti i izdaleka, ali kada nekog volite, suštinski je važno da budete u istoj prostoriji s tom osobom šćućureni iza zavese.
Da bi neko bio zaista dobar ljubavnik, dakle, nužno je da bude jak i u isto vreme nežan. Koliko jak? Pretpostavljam da je dovoljno da bude u stanju da podigne pedeset funti. Imajte na umu i to da je voljena osoba za onog ko je voli uvek nešto najdivnije što se da zamisliti, premda neznanac možda ne bi bio u stanju da je razlikuje od girice. Lepota je u očima onog ko gleda. Ako onaj ko gleda nešto slabije vidi, može da priupita najbližu osobu koje od devojaka dobro izgledaju. (istina, one najljupkije su gotovo uvek i najdosadnije i zbog toga neki ljudi smatraju da Boga nema.)
„Ljubavne radosti traju samo tren“, pevao je trubadur, „ali ljubavni bol traje večno“. Ova pesma umalo nije postala hit, ali je melodija previše podsećala na „Jenki Dudl Dendi“.

O skakutanju kroz čestar i branju ljubičica

To nije nimalo zabavno i sklon sam da preporučim ma koju drugu aktivnost. Probajte da posetite bolesnog prijatelja. Ukoliko je to nemoguće, pogledajte neku predstavu ili uđite u prijatnu toplu kadu i čitajte. Sve je bolje nego da se pojavite u čestaru s jednim od onih praznjikavih osmeha i krenete da sakupljate cveće u korpu. Sledećeg trenutka postajete svesni da ste počeli da skakućete tamo-amo. A i šta da radite sa ljubičicama kad ih poberete? „Pa, staviću ih u vazu“, kažete. Glupog li odgovora. U današnje vreme čovek lepo pozove cvećara telefonom naruči ono što želi. Neka on skakuće kroz čestar, on je plaćen za to. Na taj način, ako naleti oluja s grmljavinom ili se ispreči kakva košnica, cvećar je taj koji će biti odnet na Sinajsku goru.
Nemojte da zbog ovoga zaključite da ja ne umem da osetim radosti prirode, iako sam došao do zaključka da je za vreme godišnjeg odmora teško uticati četrdeset osam sati u zabavnom parku zarad puke razonode. No to je sasvim druga priča.

Arhiva BUKE

Još članaka

  • Trezor
    Autor: Borka Pavićević, Danas

    Trezor

    Pa ipak, ima stvari koje imaju snagu da odjeknu „kao grom iz vedra neba“. Emisija „Trezor“ Bojane Andrić na RTSu je kulturno i javno…

    18.06.2017.
  • Pertej, preko ili dijalog
    Autor: Borka Pavićević, Danas

    Pertej, preko ili dijalog

    Posle emisija o „Kolubari“, onog raskolnog bluda pljačkanja „crnog blaga, između ostalog i podmetanjem izveštaja o mašinama koje su radile dvadeset i četiri časa,…

    01.08.2017.
  • “Pobedniku” puca pod nogama
    Autor: Borka Pavićević, Danas

    “Pobedniku” puca pod nogama

    “Simbolu Beograda ali i Srbije, spomeniku Pobednik, koji još od 1928. ponosno “gleda” sa Beogradske tvrđave, izgleda puca pod nogama. Oni koji na platou…

    25.09.2017.
Loading...