Za privatno društveno Počučino lice

Bojte se ja nisam čovek, ja sam Vuk (veliko V), ja ne pričam i ne pišem ja zavijam, ne zavijam zato što me je strah, ne zavijam zato što sam besan, zavijam da bi čuo čopor moj, da bi me čuli Vukovi (veliko V) moji, zavijam da bi me čule Vučice (veliko V) moje i moji Vučići, da bi se okupio čopor moj, a kada se okupi Čopor moj (veliko Č), bojte se PSI!

(Sa Počučinog profila)

Danas sam u pregnuću da napišem nešto drugo, u fejsbukovskim vestima kao deo mog posla, naletela na slučaj Počuča i to me je momentalno omelo da se osposobim za rad na koji sam se nameračila, glava mi je pucala od srbofaša.

Kako je moguće da jedan nabildovani manijak sa državne funkcije preti kao da je sve oko njega meko ko sir, a posebno da preti kroz državu – sir. Ono što me posebno zanima, jeste zašto se čeka na pobunu civilnog sektora, zašto se čeka na nevladine organizacije da bi srbofaš dobio otkaz. Takođe jako me zanima kako je dospeo na mesto portparola nekakve policijske tvorevine. Je l mogu na primer ja da obavljam piarovske poslove u antiterorističkim jedinicama ili to mora da bude mišićava telesina, osvetnik, pobunjenik, ratnik na suvom, u srbofašu takozvana ljudina?

Ima sad jedna relativizacija službe koja ga je očito uposlila zato što je baš takav, jer da nije, služba bi uposlila mene, dakle zvaničan stav policije je da je Počuča izneo svoj stav na svom privatnom FB profilu.

Onda ako Počuča nije osoba od poverenja, zašto je obavljao tu poverljivu i osetljivu dužnost, drugo to nije privatni profil jer je FB lice, faca, persona, to je javni profil, Počuča u obliku slova, osim ako ne postoji kao privatno lice i Počuča kao društveno lice, u šta ja iskreno sumnjam, taj manijak je privatno društveno lice koje je postalo društveno lice upravo jer je takav kao privatno lice, istina odvratno lice jednog srbofaša, zanesenog u ideju ludila i histerije srbofaša, sa fizionomijom nečega, sa svog društvenog posla u radno vreme postavljao fejzbuk poruke, pa me sada zanima kako je relativizovano ono što ne može da se relativizuje.

Patetični Počuča sa svojim smešnim imenom Bata Počuča, koji nikad nije odrastao i preboleo Knin i sa tom idejom dospeo ovde, postao je veliko telo sa glavom koja nije sposobna da osmisli jednu suvislu stvar, apsolutna masa bez kapitala uma, ko je njemu dozvolio Kebinu ćerku nazove ciganšturom i ko je njemu dopustio da Žene u crnom nazove pičkama za linčovanje, mene kopka i mene zanima, ko je njemu dozvolio, jer Počuča nije privatno lice, Počuča je društveno lice u službi režima koje je svoju mržnju generisalo i lice koje je svoju mržnju u radno vreme rasplamsavalo.

Jutros sam otišla u SUP kako bih produžila ličnu kartu i tamo sam se slatko ispričala sa dežurnim policajcem, takoreći policajac hostesa i koji je izmanipulisan Počučom kad Počuča primi platu, isto kao i kad Amadeus bend snimi spot za promociju ubijanja, i tada je taj policajac izmanipulisan, pa mene pre svega i iznad svega zanima ko je njima sve to dopustio, ko je Počuči dopustio da bude privatno lice u radno vreme i da piše po fejsbuku u vreme kad je trebao da sačinjava sačinjenja za protivterorističku jedinicu i ko je uopšte osmislio tako volšebno zanimanje i da li ja mogu da budem nosilac takvog volšebnog zanimanja ili možda Peđa Azdejković.

Kad tako nešto doživim, poverovaću u privatna lica i društvena lica u društvenom sektoru. Takođe htela bih da vidim spisak svih terorističkih jedinica i njihovih piarova, sve koji su uposleni na tim volšebnim mestima i apsolutno volšebnim zanimanjima, koja pothranjuju njihove sujete, a ne čine baš ništa korisno za mene, iako ih ja plaćam, jer izgleda, upravo mi je to sinulo u glavi, da postoji teroristička jedinica i antiteroristička jedinica.

Nemam pojma ko je Kebina ćerka, ali je volim i želim joj sve najbolje. Za privatno društveno Počučino lice najlekovitiji bio bi zatvor, izložba dece Bogujevaca, kao redovna terapija, danima i danima, izložbu dece i šta se njima dogodilo, danima, dok ne zacvili kao vuk.

Sa Počučinog profila:

Ако им је тешко да схвате суштину, имају превод – сви они којима је ћирилица неразумљива… и нека уче, мрмљаће је себи у браду, ако крену на Србију, док буду лежали у гипсу, завојима, међу цевчицама, инфузијом и шипкама….

Наравно да ћу опет, и кад год буде требало – главу у торбу, пушку у руку – у сусрет злу

Matori, Svi smo uz tebe cela Srbija i sav SRBSKI narod!!!!! Veliki pozzzz

Радомире царе!!! Наклон до пода!!! Народ је уз тебе!

Pozdrav nisi sam imaš podršku

28.03.2014.