stav

Završena treća konferencija projekta jezici i nacionalizmi

Autor: Jovana Šošević, Stylers
10.10.2016.

U Centru za kulturnu dekontaminaciju je završena treća od četiri konferencije projekta JEZICI I NACIONALIZMI, koje Udruženje Krokodil tokom 2016. godine realizuje zajedno sa partnerima iz Podgorice, Splita i Sarajeva (CGO, Udruga Kurs, PEN Centar Bosne i Hercegovine).

U Beogradu su se mnogobrojnoj publici koja je obe večeri pomno pratila i izuzetno aktivno učestvovala u razgovoru obraćali Ranko Bugarski, Ivan Čolović, Ksenija Rakočević, Vuk Perišić, Nikola Vučić te moderatorka i članica radne grupe projekta Snježana Kordić.

Prvi deo razgovora, u sredu 05.10. obeležen je temom “Ko kome krade jezik?”. Panelisti su diskutovali na temu policentričnosti jezika koji se ranije zvao srpsko-hrvatski, formiranju četiri zasebna jezika i insistiranju na njihovoj međusobnoj različitosti kao primera konstantne zloupotrebe jezika i lingvističke nauke od strane političara i nacionalista, ali i samih lingvista koji su aktivno učestvovali u ovom formiranju i normiranju novih jezika. Ranko Bugarski je na ovu temu izjavio da nam “iskustvo govori da jezici pripadaju svojim govornicima ma kojem narodu oni pripadali”, a Snježana Kordić je više puta isticala da je rešenje problema uvesti neutralni naziv predmeta u školama – Jezik i književnost, dok se ne stvori klima da se za taj jezik nađe novi, sveobuhvatno prihvatljivi termin.  Na temu krađe jezika, Ranko Bugarski je izjavio da sama reč “krađa” poziva na konfrontaciju i sukobe, ponekad čak oružane.

Mladi televizijski voditelj iz Bosne i Hercegovine Nikola Vučić istakao je sukob između realnosti i zdravog razuma po pitanju različitih jezika formiranih iz srpsko-hrvatskog.

“Jezik je ukraden svima nama ponaosob od strane nacionalista, ukraden je kao naše lično pravo, kao naše sredstvo, ne samo komunikacije, nego i razmišljanja”, ocenio je pravnik i publicista iz Hrvatske Vuk Perišić.

On je rekao da je “cela tragedija koja se desila sa Jugoslavijom i njenim jezicima zapravo unakazila, otela našu slobodu, ne samo da pišemo ili prevodimo spontano, nego i da mislimo spontano”.

Drugog dana konferencije, u četvrtak 06.10. diskutovana je tema “Ideologija ispravnog jezika”. Snježana Kordić je u uvodniku istakla da se pri proganjanju nekih reči pod izgovorom da nisu domaće ustvari potpiruje nacionalizam. Boban Arsenijević, lingvista iz Niša, govorio je o pogrešnom korišćenju termina “ispravno” u lingvističkoj nauci, jer on nosi vrednosni sud, kome nema mesta u jeziku. Publici je približio pojam standardnog jezika, osvrnuvši se na čestu, atavističku zabludu da standardni jezik mora da bude jezik kojim su govorili naši stari, a koji mi neprestano kvarimo.

Ivan Čolović istakao je da je priča o prljavom i čistom jeziku važan element nacionalističke ideologije, koji nije samo ideološki, već se ostvaruje i u praksi, i naveo primer inicijative iz Republike Srpske da se iz imena mesta izbace turcizmi, arabizmi i naziv “Bosanski”, koja je i dosledno sprovedena u delo.

Ksenija Rakočević, mlada lingvistkinja iz Crne Gore, govorila je o tome kako je glavna funkcija jezika – komunikacijska – u Crnoj Gori često zamenjena simboličkom funkcijom, koja pripada mitomaniji – nacija, država, jezik. Jezik tako često služi u svrhu ubijanja drugosti u obrazovnom sistemu, kao sredstvo manipulacije.

Osnovna namera projekta JEZICI I NACIONALIZMI jeste da se kroz otvoreni dijalog lingvista i drugih stručnjaka problematizuje pitanje postojanja četiri “politička” jezika na prostoru nekadašnjeg hrvatsko-srpskog / srpsko-hrvatskog, kao i sve one značajne i izazovne teme u kojima se lingvistička nauka neprincipijelno ukršta s identitetskom politikom.

Tako je i danas. Uprkos željenoj i ostvarenoj emancipaciji te formalnom postojanju četiri standarda, identitetsko-jezičke strasti nisu se smirile, a preskriptivizam, zanesenost jezičkim imperijalizmom, teze o “pedesetogodišnjem jezičkom ropstvu” i čitav dijapazon pogrešnih interpretacija i dalje traju. Sve su to razlozi zbog kojih su četiri partnerske organizacije iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Srbije u saradnji sa radnom grupom projekta koju čine najuticajniji eksperti na ovom polju: prof. dr Snježana Kordić iz Hrvatske, prof. dr Hanka Vajzović iz BiH, prof. dr Ranko Bugarski iz Srbije i Božena Jelušić iz Crne Gore pokrenule projekat JEZICI I NACIONALIZMI.

Nakon uspešno održanih konferencija u Podgorici, Splitu i Beogradu u novembru će biti održana i završna konferencija u Sarajevu.

Projekat su podržali Allianz Kulturstiftung i ForumZFD.

Preuzeto sa Style.rs

Program konferencije nalazi se u okviru najave.

Još članaka

  • Znaš li ti ko sam ja?
    Autor: Borka Pavićević

    Znaš li ti ko sam ja?

    „Znaš li ti ko sam ja?!“, „Znate li vi sa kim ste se svađali?“, „Pobogu ženo, šta je tebi?“, „Histerijo!“, „Ko te jebe!“, „Jesi…

    09.09.2018.
  • Najveći festival
    Autor: Borka Pavićević

    Najveći festival

    Od kampa za treniranje mladeži u ratničkom duhu, patriotskom, „odbrambenom“ („preventivni i odbrambeni ratovi“ sa prezumpcijom nevinosti) u prirodi, na Zlatiboru, ruke su lako…

    02.09.2018.
  • Govor mržnje kao deo svakodnevice
    Autor: V. Todorović

    Govor mržnje kao deo svakodnevice

    Borka Pavićević i Nedim Sejdinović sinoć javno čitali toksične komentare i meilove koje su dobijali godinama. “Poturice genocidna, samo da te podsetim da si…

    19.09.2018.
Loading...