stav

Želimo da verujemo

Autor: Borka Pavićević
06.11.2018.

Baš tako nekako kako sam se pripremala za promociju knjige „Jugoslavija i svijet 1968“ Hrvoja Klasića, a student sam bila 1968. u zgradi Akademije za pozorište, film, radio i televiziju iznad Kolarca sa održavanjem pojedinih časova u „Na Mi“ , u robnoj kući preko puta, dočim je filmski odsek bio u ulici Vuka Karadžića, gde sam studentkinja bila druge godine dramaturgije 1968, i učesnik utopijskog i pobunjeničkog pokreta, kojem je ove godine pedesetogodišnjica… Za vreme opštih časova, istorija svetskog pozorišta i drame, ili istorija jugoslovenskog pozorišta i drame, kroz nastavu, to jeste učionicu sa nezaboravnim škripućim podom, prolazili su radnici i prodavci robne kuće noseći odevene lutke po poslednjoj tadašnjoj modi. Sećam se dana u kome je Dušan Matić, koji nam je predavao modernu književnost nastavio sa predavanjem iako nas je u tom času iznad Kolarca, na Akademiji okružila policija u civilima, 1968. Raspravljalo se, kako se to kod Matića činilo, o anarhizmu i sećam se i zadate teme „Čovek se u ljudsko društvo uvlači kao kuga ili uleće kao đule“ (Balzak).

Kada se otvorila nova zgrada Fakulteta dramskih umetnosti na Novom Beogradu, Dragan Nikolić reče, kako smo mi studirali i diplomirali u „Na Mi“, a generacije iza nas studiraju u „Merkatoru“.

Šta će biti sa budućim generacijama.

Zato sa zebnjom čitam Saopštenje Fakulteta dramskih umetnosti i dekana Miloša Pavlovića povodom nezvaničnih informacija koje su se pojavile u javnosti, a u vezi sa potencijalnim iseljenjem Fakulteta dramskih umetnosti iz njegove zgrade u Bulevaru umetnosti 20 na Novom Beogradu.

Isuviše je smirujuće Otvoreno pismo Fakulteta i Dekana i u njemu se mnogo govori o važnosti i zaslugama Fakulteta, što uvek govori o „nužnoj samoodbrani“. Istovremeno saznajemo da je zemljište oko zgrade Fakulteta dramskih umetnosti u prethodnim periodima često bilo predmet interesovanja Vlade RS i da je u ovom trenutku neiskorišćeno, „smatramo da upravo ono ima najbolji potencijal za realizovanje pomenutih planova Ministarstva prosvete i izgradnje kampusa Univerziteta umetnosti“.

Na pomen „neiskorišćenog zemljišta“ i „zemljišta“, čitava situacija u kojoj se uopšte pojavljuje saopštenje Fakulteta biva pomalo napeta. I više od toga. Jer šta su ljudi u ovoj zemlji, šta etika i estetika, kada je u pitanju zemljište, plac – zemlja se bukvalno pretvara u zemljište.

Zatim u saopštenju sledi rezime finansijskog stanja fakulteta, te se kaže „Kao državna visoka škola u oblasti umetnosti, kulture i medija, Fakultet dramskih umetnosti svoju ekonomsku održivost zasniva na sredstvima Ministarstva prosvete kao dominantnog izvora finansiranja. U ovom trenutku Ministarstvo prosvete izmiruje samo polovinu troškova FDU-a, dok ostatak sredstava fakultet prikuplja iz sopstvenih prihoda.

Dakle, ima zemljišta, nema para.

Dovoljno da biste bili obavešteni o namerama. O studentima i nastavi, o autonomiji Fakulteta i njegovoj kritičkoj i stvaralačkoj energiji još manje, ali je važno da studenti plaćaju prijemne ispite i doktorske studije. To su sopstveni prihodi.

Prihod svakako nije stvaranje kapaciteta za mogućnost otpora redu i poretku i ove zemlje i savremenog sveta, koji ne odišu solidarnošću, humanizmom i slobodom.

Kako Saopštenje Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) nastaje povodom nezvaničnih informacija u vezi potencijalnog iseljenja Fakulteta dramskih umetnosti iz njegove zgrade u Bulevaru Umetnosti na Novom Beogradu, da citiramo jednu od „nezvaničnih informacija“ profesora FDU i dramskog pisca Nenada Romčevića, a sve u svrhu „verovanja“, da se ipak, i pored svega, baš sve ne može dogoditi. Hajde da „želimo da verujemo“, jedna od najjezovitijih „političkih formulacija“ koja odaje stvarnost kroz koju „želimo da verujemo“ prolazi kao kroz sir. Dakle, u tekstu „Pošto kupio, poto prodao“, na Fejsbuku Romčević piše: „Univerzitet umetnosti je bio vlasnik (ili korisnik ili već šta) celog prostora oko FDU-a, pa valjda do one preružne crkve preko puta Merkatora. Vesela vlast (Đelić) oduzima taj plac i šatro i gradi tu neki naučni park: usvojeni projekti, blam, bla, naravno, desila se prenamena tog placa. Jer je to verovatno najskuplji prostor u gradu. Dekani pružaju mlaki otpor i svaki fakultet UU pokušava da ostvari neki svoj ćar. FDU ostaje vlasnik NIČEGA. Čak ni zemljišta na kome je zgrada. E sada tek ide najslađe: SNS baštini dostignuća Demokrata i ide korak dalje. U procesu je postupak za iseljenje FDU iz zgrade i premeštanje u nepostojeću zgradu na Topčideru… Šta se sve valja iza ove sumanute namere? Od stvari koje se nas tiču , ona glavna je gušenje FDU (kao uostalom i svih državnih fakulteta) zarad „razvoja“ privatnih umetničkih fakulteta. Umetnički fakulteti su ozbiljan biznis, naročito ako ne postoje ozbiljni kriterijumi, osim para: dakle državni fakultet samo znači da niko ne uzima pare od budućih umetnika, a još i košta državu. Postoji ozbiljna mogućnost da sam od ovoga loše čuo, ili da nemam celovitu sliku, ali suština ostaje. Dakle, PROFESORI, OSOBLJE, STUDENTI SADAŠNJI, BIVŠI I BUDUĆI, SPREMIMO SE ZA ODBRANU. NE SAMO ZGRADE! Ovo je put da se u Srbiji školuju samo oni koji imaju para, put konačnog i neopozivog raslojavanja društva na kaste onih koji su osuđeni da budu heloti i klasu gospodara u korporaciji SRBIJA D.O.O.“

Ima, naravno, još različitih teza, neverica, sumnji, ali i iščitavanja mogućih zaključka iz opšteg konteksta u kome je, kada je o zemljištu i parama reč, sve moguće.

Moguće je i da se pravi „Deus ex machina“, to je omiljeni način propagandnog rada i rata vlasti koja nije samo izvršna. Već i je i glavni strateg, koji onda nađe najpovoljniju taktiku, te se tako pomoću „božje volje“ ili „vrhovne intervencije“ spreči katastrofa.

Međutim i katastrofe, po Brehtu, spašavaju revolucije, ili bar katastrofu odlažu.

Kako je Fakultet dramskih umetnosti pripremljen za suočenje i delanje u odbranu svoje misije?

Da li bi došlo do saopštenja Fakulteta i dekana da se u javnosti nisu javili glasovi koji prozivaju situaciju, a prvenstveno Romčevićev? Da li bi se i dalje ćutalo i bivalo „konstruktivnim“ u samouništenju? I to ne „prvi put u istoriji,“, ali sada, „verujemo“ da nije tako, definitivno.

Koja sve majka ambiciozne dece nije upitala koliko košta školovanje na privatnim umetničkim fakultetima, a onda ima li sigurne pripreme za uspeh đaka za tolike pare. Jer je u pitanju slika u štampi i medijima, deteta, slava, a ne talenat i vežba, i samo trud i rad. Pa dobro, šta drugo vidimo oko sebe, svakoga dana i na svakom mestu, do ono o čemu Romčević govori u svom tekstu. O zameni gluposti za pamet; talenta za poslušnost, podatnost vladajućem redu zamene lepote za postmodernu ružnoću; zdravlja za invalidnost; dupeta za glavu; imanja za bivanje; love do krova za kuće bez temelja i uporišta; dostojanstva za snalaženje i kurvarluk svake vrste od kojih je najlakši onaj bukvalni; škole, školstva, prosvete, umetnosti za građevinsko zemljište. A ako nećete – ima već metoda koji će vas na to naterati, na još jedno etničko i etičko čišćenje u skladu za politikom „većine“ koja, kako izgleda, dolazi ovome svetu do glave. Ne „verujem“, nego vidim i znam.

Još članaka

  • Support for the struggle against war and repression!

    Support for the struggle against war and repression!

    Support for the struggle against war and repression! For the collective Chto Delat, from the performance collective New People: Aleksandra Sekulić, Ana Isaković, Ana…

    23.03.2022.
  • ZAUSTAVITI NASILJE POLICIJE NAD AKTIVISTIMA U MAJDANPEKU

    ZAUSTAVITI NASILJE POLICIJE NAD AKTIVISTIMA U MAJDANPEKU

    Beograd, 30.09.2022. Platforma Tri slobode ZAUSTAVITI NASILJE POLICIJE NAD AKTIVISTIMA U MAJDANPEKU Organizacije civilnog društva okupljene oko Platforme “Tri slobode” zahtevaju hitnu reakciju institucija…

    03.10.2022.
  • In Memoriam: Damir Pavić Septik

    In Memoriam: Damir Pavić Septik

      25.01.2024. preminuo je umetnik Damir Pavić Septik. Ponosni smo što smo imali priliku da sa njim godinama sarađujemo i delimo inspiraciju, ideje  i…

    26.01.2024.
Loading...